15. септембар- Дан пробоја Солунског фронта

Из суве, сунцем сажежене грчке голети поглед је упрт тамо где плаве планине дотичу небо – ка далекој, чеканој отаџбини. На прагу пробоја, један крај другог, стајали су ратници из свих српских крајева, а међу њима, нечујни и горди, синови Лужнице.

Понели су са собом мирис завичајних гора, оштрину ветрова, али и тврди, заветни дух свог јужног завичаја. Лужнички ратници, навикнати на камените путеве и тежак живот, знали су да се са овог пута не одступа. У њиховим очима огледао се завичај, Бабушница и планине које су чувале њихове празне куће и уплакане мајке.

Када је загрмела артиљерија и земља се спојила са небом, кренуо је јуриш који историја не памти. Није то била само војска која напада; била је то незаустављива бујица чежње. Лужничани су, раме уз раме са својом браћом, кидали бодљикаву жицу и савладавали стрмине као да су крилати. Сваки корак напред био је корак ближе кућном прагу, ближе слободи коју су годинама сањали у рововима.

Солунски фронт је пао под налетом оних који су од живота више волели слободу. Кроз дим, ватру и крв, лужнички ратници су уткали своју храброст у славну победу, остављајући потомцима причу о људима који су, вођени чистом љубављу према родној груди, пробили капије отаџбине и вратили се кући као победници.

Вечна слава и хвала лужничким јунацима! 🕯️

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.