Некада, у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији у селу Вучи Дел поносно је стајала зграда карауле Југословенске народне армије, на само 200 метара од југословенско- бугарске говом прелепом планинском селу. Присуство младих војника много је значило за мештане села јер су увек били ту да им помогну поред својих редовних обавеза. Војска је помагала када се градио пут, уводила струја, а војска је била од велике помоћи када се нешто рђаво дешавало у селу. Зато суу век мештани заједно са војницима славили 22. децебар- Дан ЈНА. Прослави овог значајног датума придружили би се и комунистички функционери, омладинци и ђаци из Бабушнице. Дружење мештана и војника организовано је и 15. августа када је обележаван Дан граничара.

Из репортаже о Вучи Делу у „Лужничким новостима“ из маја 1983. године сазнајемо да је у селу била свадба на којој је присуствовала разиграна младеж и велики број посматрача. Такође сазнајемо да су школу (школа је отворена 1898. године) у Вучи Делу похађала 36 ученика, а да су ученици из села од петог до осмог разреда похађали основну школу у Звонцу, пешачећи по 9 километра у једном правцу. Због укидања интерната у Звонцу један ученик је и напустио школовање- наводе репортери у тексту.

Тадашњи председник месне Заједнице Борис Ђигов наводи да мештани села, и поред тешких услова за живот, тешко одлучују да напусте село и наводи да се живи сасвим добро захваљујући људима који раде на грађевини (печалбари), притом наводећи податак да тридесет мештана ради у Ираку.

Pročitajte još:

Као и сада и тада је пут од Раките ка Вучи Делу, у дужини од четири километра, био је највећи проблем. А пут је био жила куцавица села, која га је повезивала са Ракитом и Звонцем, а одатле са Бабушницом, Пиротом.... Иначе сви мештани Вучи Дела новчаним прилозима су помогли изградњу здравствене амбуланте у селу Звонце.Мештани Вучи Дела успели су да изграде нову школску зграду, али нису успели оно што су некада планирали: изградњу амбуланте, просторије за месну заједницу и просторију за библиотеку.

Назив села: Владисавци- Вучи Дел

Ђура Златковић Милић у својој књизи “Зла времена“ наводи податак да се Вучи Дел , по казивању старих људи, некада звао Владисавци, али није познат узрок ни време промене назива.

И Христивоје Пејчић у својој књизи „Лужничани у ослободилачким ратовима 1912-1920“ наводи податак да је Вучи Дел некада носио назив Владисавци по имену српског Владислава II Стефановог Немањића који је владао од 1234.до 1240. године.

Др Јован В. Бирић у с вом раду објављен у Пиротском зборнику) „Насеља Горњег понишавља и Лужнице о селу Вучи Дел пише:

Вучи Дел се, под називом Вучје Дол, помиње у непотпуном списку отоманских војнука пиротског и суседних крајева 1606. године. Припада кази Шехир ћој. Помињу се три војнучке баштине (газдинства) које уживају право на неке дажбинске олакшице и то баштине неког Николе Радослава, Степана Војина и Радивоја Лалчина.

Ранији назив Вучи Дела, као што се из наведеног турског документа вили, гласио је Вучје Дол. Порекло назива је, према томе, етимолошки јасно. Назив је произашао из одређених карактеристика месне средине: Вучји Дол, дол (долина) у којој има вукова, што сасвим одговара удаљеној, планинској и забитој средини у којој је настало насеље. Каснијим скраћивањем и заменом појединих гласова назив Вучји Дол је трансформисан у Вучји Дел.

Број становника: од 1948 до 2022. године

На послератном попису из 1948 године Вучи Дел је имао 354 становника. До 1991. Године број становника у селу се повећавао; по попису из 1953 године број становника се повећао на 364, 1961. године на 392 становника, а највећи број становника Вучи Дел је има 1991. Године-408. Од те године , па надаље број становника опада и по последњем попису у 2022. Године у селу је живело 43(?) становника.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.