Повратак светлости , вере и наде

Некада моћно село, средиште богдановачке општине, село је после Другог светског рата бројало 1253 становника. Имало је посластичарницу, пекару, школу, цркву. Број становника није падао испод хиљаду све до краја шездесетих година прошлог века. Седамдесетих година долази до великих миграција становништа Богдановца у потрази за бољим животом. Село се нагло празнило, а данас у селу живи само неколико мештана - чувара своји вековних огњишта. Али су срца оних који су отишли остала везана за завичај.

Црква Светог Архангела Гаврила у Богдановцу доживела је судбину села. Било је питање времена када ће се урушити и заувек нестати. А онда се десило оно што нико није очекивао, богдановчани су покренули иницијативу за обнову цркве у свом селу. Својим рукама, добровољним радом и заједничким прилозима вратили су храму достојанство и живот. Данас црква у Богдановцу поново блиста, не само каменом и кровом, већ и оним што је много вредније – слогом, солидарношћу и вером да корени никада не умиру. Она је постала симбол наде да се завичај не мери бројем становника, већ снагом љубави према њему. Док се њено звоно поново разлеже планином, оно не позива само на молитву. Позива све који су отишли да никада не забораве место одакле су потекли, јер док има оних који се враћају свом корену, има и живота за свако, па и најмање село.

Pročitajte još:

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.