НИКОЛА ИГИЋ- ПИОНИР ПОСЛАСТИЧАРСКОГ ЗАНАТА У БАBУШНИЦИ

Никола Игић рођен је 1910 године у селу Височки Одоровци код Цариброда..

Посластичарски занат је учио у Пироту, а 1930. године, заједно са супругом Саром (1909) долази у Бабушницу. Са супругом станују код Ивка казанџије и његове жене Десе. Дуго време су своје посластичарске производе продавали на улици, вашарима,свадбама, славама, а после рата купују од "сурачеваца" локал у центру Бабушнице (данашњи кафић „Централ“) у коме отварају посластичару. Имао је сина Љубисава (рођен 1936. године, радио као професор на Стоматолошком факултету у Нишу) и ћерке Русу (1933) и Гину (1944). Након рата са братом Јовом Игићем прави кућу преко пута посластичарнице. И Јова Игић ће у свом делу куће отворiти посластичарску радњу у којој ће радити са својом супругом Даром (из Г. Крњина).

Pročitajte još:

Да би га извукао из Височких Одороваца где је чувао овце, Никола у своју радњу, за помоћника, доводи Љупчу Петрова(1936) и његову супругу Торку (1931), 1965. године. Љупча Петров је у војсци био пекар, а после војске једно време је радио као пекар у Београду, али се брзо вратио у своје родно село где је био чобанин. Исте године у школу у Бабушници долази и Славча Ангелов (с. Искровци), који већ наредне 1966. године постаје шегрт у посластичарници Николе Игића и у којоj ће изучити тајне посластичарског заната и којим ће се бавити и дан данас.Након одласка са животне сцене Николе Игића, његов посао настављају Славча и Љупча у локалу чика Николе, а касније прелазе у локал који се налази у приземљу Славчине куће где се и данас налази посластичара „Бамби“. Наши старији пратиоци странице добро се сећају чувене Љупчине корпе у којој је носио, огрлице, обланде,ратлуке, алву, карамеле, семенке, грицкалице...и са којом је био редовни посетилац вашара, слава, свадби....

Од чика Николине посластичарнице остала је само лимена табла на којој стоји: „ОРИЈЕНТАЛНА ПОСЛАСТИЧАРНИЦА НИКОЛЕ ИГИЋА“.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.