Наставак приче о Лужнички хармоникашима. Прича о лужничким хармоникашима први пут је објављена 6.2.2024. године.

Ђура Златковић Милић, аутор књиге „Зла времена“ каже да је хармоника после 1930. године почела да продире у Лужницу, али је све до 1945. године била редак инструмент. Људи су је радо слушали, али у себи су мислили : „То инструмент за господу“. То је био скуп инструмент и тешко доступан за људе са ниским примањима, а таквих је било највише у Лужници. Он наводи и податак да је први хармоникаш у лужници био Никола Милошевић из Кијевца. Он је донео у своје село, односно Лужницу, прву хармонику 1934. године, а приповеда се да је хармонику свирао и на краљевом двору.

После Другог светског рата у Лужници хармоника постаје главни инструмент, а хармоникаши постају најважнији чланови оркестра који полако почињу да се формирају због великог броја свадби, слава, игранки, вашара...

У једној објави о Лужничким хармоникашима побројали смо знане и мање знане хармоникаше које је имало скоро свако село.

Најпознатије хармоникашко име са ових простора је Часлав Љубeновић, пореклом из Радосина. Часлав је био прва хармоника на Фестивалу у Сокобањи 1977. године. У знак сећања на свој родни крај, Часлав Љубеновић је на својој првој самосталној сингл плочи снимио „Радосинско коло“ и „Кумово коло“. Иначе у Радосину је било неколико добрих хармоникаша.

Пошто у прошлој објави нисмо објавили све хармоникаше Лужнице у овој представљамо МИЋУ СТОЈИЛКОВИЋА БАРОВЦА, пореклом из Лесковице (живео је у Белој Паланци), МИЛЕТА НЕШИЋА, пореклом из Масуровца и ДРАГОЉУБА ДРАКШУ НИКОЛИЋА из Горњег Крњина.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.