КО ЈЕ ОД ПОЗНАТИХ ЛИЧНОСТИ БОРАВИО У ЗВОНАЧКОЈ БАЊИ ?

Научници, глумци, спортисти, естрадне личности.... често су посећивали и били гости Звоначке бање

Педесетих година прошлог века Звоначку бању су посетили др Коста В. Петковић, академик из Београда, геолог светског угледа и др Никола Милојевић, професор београдског универзитета. Резултат њиховог истраживања је научни рад под називом „ Геолошки састав и тектонски склоп околине Звоначке бање са нарочитим обзиром на појаву термалних извора“. Овај научни рад представља значајно научно дело о звоначкој бањи и садржи, поред текста, 27 фотографија, као и геолошку карту околине Звоначке бање у размери 1: 10.000. Научни рад има резиме написан на немачком језику што значи да је рад у то време био намењен широком кругу интересената за геолошку и хидрогеолошку проблематику једног дела Балканског полуострва.

Pročitajte još:

И наш најпознатији спеолог др Јован Петровић проучаво је Ветренску пећину код Звоначке бање. Ветренска пећина по својој атрактивности, украсима, најдужим ходницима,понорницом свакако спада у ред најпознатијих пећина у Србији. Ходници у пећини износе четири километра, а на дубини пећине од 160 метара налази се понорница Пештерица и то је најдубљи понор у Србији.

Иначе, 2024. године археолози и студенти археологије Филозофског факултета из Београда, после две године истраживања, обелоданили су велико откриће. У близини Звоначке бање на југоистоку Србије, откривена је насеобина из доба мезолита. Датира из истог периода као и Лепенски вир. О мезолитској насеобини у Звоначкој бањи археолози су објавили научни рад у међународном часопису. Истраживања се настављају, а остаје реторичко питање да ли ће преци из мезолита успети да пробуде успавани, заборављени крај у сваком смислу.

Братислав Грубач, орнитолог Завода за заштиту природе Србије и Биолошког института често је боравио у Звоначкој бањи где је проучавао пар сурих орлова који су с е гнездили у околини Звоначке бање.

Професор др Каменко М Марковића, један од највећих светских познавалаца холандског сликара Рембранта био је и организатор сликарско- поетске манифестације „Звоначко лето“, која се састојала од изложби слика у оквиру хотела „Мир“, вечери поезије и организованог обиласка цркава и манастира на том простору. Манифестација је почињала 15. јуна а завршавала се турниром у малом фудбалу који се традиционално одржавао 2. августа на дан Св. Илије, славе села Звонца.

Вреди представити запис професора Марковића о вашару у Звонцу:

„ Тога дана је вашар у Звонцу, вашар каквих је иначе мало у Србији. По једном елегичном дашку подсећа на средњовековно окупљање људи око цркве. Овде се тога дана могу купити: беле плетене корпе од врбовог прућа, кашике и посуђе дубљено у кленовини, беле вунене чарапе, простирке( поњаве) од природно бојене вуне, тврде и љуте бомбоне ручно бојене.

Под крошњама врба на обалама Блаташнице, уз ћевапе и хладно пиво распреда се легенда о „ватреном змају“ који живи на Јасеновом брду и скривеном хајдучком благу „ту негде око Муштар манастира“. Па ипак, најлепши део тог фолклора су девојке. Обучене у прелепу ношњу овог краја са обавезним ђерданом дуката око врата, румене и намирисане, оне долазе, како се овде каже, на „зглеџос“, јер зиме су доста дуге и хладне, треба размишљати о удаји.

Тога дана су сви весели и бучни, ћути једино вода у бунарима. А сутрадан, кад мине све, све се поново слива у један велики сребрни круг без краја. У малом, окреченом звонику цркве светог Илије, као крупан зелен плод виси једно зубом времена рањено звоно које равномерно одбројава као људско срце“.

Прва ликовна колонија у организацији Ликовне секције Дома културе Бабушница одржана је почетком јула 1989. године. О ликовној колонији у „Лужничким новостима“ (15. Јул 1989) пише Драгослав Манић Форски:

„ Крајем јуна у Звоначкој бањи догађало се нешто несвакидашње и први пут: шесторо сликара овековечило је на својим платнима пејзаже овог живописног предела и неке ликове гостију хотела „Мир“. Захваљујући АКУД-у „Младост“ и домаћину, мајстори кичице Милованка Антић, Винко Димитријевић, Зоран Живковић (као гост), Небојша Панчић,Тихомир Јовановић и Радомир Ћирић имали су задовољство да се друже међусобно и оплемене зидове импозантног хотела „Мир“.

То је леп пример „удруживања“ уметности и привреде.Можда је овај вид „рекламирања“ Звоначке бање поштенији од многих сензационалистичких новинских написа о волшебном излечењу оних до чијих очију не допире светло дана и све боје којима је природа посебно обдарена у овом кутку наше отаџбине“ .

И наредних неколико ликовних колонија одржано је у Звоначкој бањи.

Звоначку бању су посетиле и југословенске глумачке звезде Драган Гага Никоић и Милена Дравић, као и прослављени филмски редитељ Здравко Шотра. Они су бању посетили у паузи снимања филма „Зона Замфирова“. Снимање појединих кадова у филму снимани су у Пироту (Музеј „Понишавље“, кеј....).

У Звоначкој бањи често су долазили на припреме кошаркаши и рукометаши из екс Југославије, као и као фудбалски клубови (фудбалери „Лужнице“ често су имали припреме у Звоначкој бањи).

Редовни посетилац Звоначке бање био је је фудбалер и фудбалски тренер Благоје Пауновић. Он је у бањи боравио са супругом и сином Вељком, актуелним селектором фудбалске репрезентације Србије..

Међу посетиоцима Звоначке бање били су певачи народне музике Бобан Здравковић и Славко Бањац.

Највећи број посетилаца Звоначке бање забележен је у периоду од 1989. до 1994. године, када су бању посетили гости из тадашње СФР Југославије и иностранства.

Године 1998. било је толико туриста, са свих страна, да се никако није могло наћи преноћиште. Цена боравка у приватном смештају надмашила је цену на црногорском приморју.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.