Професор историје уметности др Каменко М Марковић писао је на порталу Нишке вести текст о Звоначкој Бањи у коме наводи да је бања била позната још из античких времена. Прва археолошка ископавања извршена су у лето 1904. пре 122 године. Урадио је то Младен Дилберов, учитељ који је службовао у селу Звонцу. (Најстарији запис о селу Звонцу, по коме је бања добила име, пронађен је у турским изворима и потиче из средине XVI века). Дилберов приликом ископавања пронашао здрав и чист римски базен пречника шест метара и дубине 1,3 метара са срушеном кровном конструкцијом. Дно базена било је поплочано опекама, а зидови обложени блоковима од прецизно тесаног кречњака.

Вода из базена отицала је кроз два отвора ( уобичајен поступак код римских купатила). На дну базена пронађен је златни прстен, фигурица коња од бронзе, бакарни печат са алком, гвоздена стрела, гомила скамењеног храстовог и буковог лишћа као и више бакарних монета.

Године 1926. приликом извођења грађевинских радова, светлост дана су угледали бројни објекти из доба Римљана. Откривено је више базена, од којих је главни био округлог облика, у који се улазило преко три степеника. Његово дно било је поплочано петоугаоним керамичким плочама. Десетак метара од базена постојао је римски храм од којег је био сачуван део са олтаром. Испод дебелих наслага земље, пронађена је спомен- плоча и велика количина римских монета. Плоча је била дугачка око једног метра и широка око 50 цм, са делимично сачуваним натписом који је указивао на римске градитеље базена.

У рано античко доба, политеистичко веровање је имало доминантну улогу. Поштовани су бројни култови, међу којима и култ лековитих вода. Да је то било тако, доказ је храм изграђен непосредно поред извора као и монете тадашњих владара. Помоћ божанства при лечењу је била неопходна. А да би се она умилостивила или да би им се захвалило, приношене су жртве и остављане монете.

Бацање монета у лековити извор, ритуал, који води порекло још од Римљана, задржао се у Звоначкој Бањи све до деведесетих година минулог века.

Након Другог светског рата изграђен је базен у Звоначкој бањи - педесетих година прошлог века. Априла 1979. године почела је и градња хотела високе Б категорије у Звоначкој бањи. Извођач радова било је Грађевинско предузеће „Градња“ из Димитровграда. Хотел је изграђен 1983. године, а званично је отворен јуна 1987. године. Хотел је грађен са каскадама, на изразито брдовитом терену, по узору на познати хотел „Сребрна крила“ на Флориди.

Име хотела „Мир“ изабрано је гласањем на Радио Пироту. Слушаоци Радио Пирота учествовали су у емисији „Кум преко конкурса“ и гласали су за предлоге имена хотела. Највећи број гласова слушалаца добило је име „Мир“.Поред имена „Мир“ у ужи избор за име хотела ушла су имена: „Кањон“, „Озон“, „Горски цвет“ и“Звон“ (78 предлога за име хотела стигло је на конкурс).

Раднички савет УРО „Србија“ изабрао је име „МИР“.

Додељене су награде учесницима конкурса за давање предлога имена новом хотелу у Звоначкој бањи. Добитник прве награде (седмодневни боравак у хотелу високе „б“ категорије за две особе) је СРЂАН ВЕСЕЛИНОВИЋ из Пирота.

У Звоначку бању долазили су из свих крајева бивше СФРЈ и иностранства. Тако у “Лужничким новостима“ из 1989. године налази се текст о Ани Граф, трговачким бизнисмену из Беча, која је током 1989. године, два пута боравила у Звоначкој бањи, јер се после првог боравка много боље здравствено осећала, нарочито када је реч о болесним очима. Ана Граф је постала је права амбасадорка Звоначке бање, јер ју је препоручивала својим рођацима и пријатељима који су такође долазили у Звоначку бању. Тог лета 1989 било је гостију из Италије, Француске, Шведске, Финске, Западне Немачке, СССР-а, Бугарске.... а забележено је и гостовање једног Африканца који је у Звоначкој бањи боравио у септембру месецу.

У пиротском недељнику “Слобода“ , у једном од бројева из осамдесетих година, налази се и реклама за Звоначку бању.

ЗВОНАЧКА БАЊА ВАС ЗОВЕ

На шумовитом подножју Влашке планине, 40 километара јужно од Пирота, на надморској висини од 630 метара налази се ЗВОНАЧКА БАЊА, коришћена још у римско доба.

Њена радиоактивна вода од 30 степени у два затворена базена и један отворен, успешно лече: ИШИЈАС, ОБОЉЕЊА НЕРВНОГ СИСТЕМА, ГЛАВОБОЉУ, ПРИТИСАК, ЗАПАЉЕЊЕ ЗГЛОБОВА И СЛИЧНО.

Околина бање пружа изванредне могућности за излете, планинарење, лов и риболов. Околина је богата и разноврсним јестивим печуркама.

Бања се налази у клисури Јерме, једној од најлепших у земљи. У близини је манастир ПОГАНОВО из 14 века, богат фрескама и живописном околином.

До Звоначке бање може се доћи из Ниша, Пирота и Бабушнице, редовним аутобуским линијама.

ВЕНЕРИНЕ ВЛАСИ- СИМБОЛ ЗВОНАЧКЕ БАЊЕ

Заштитни знак Звоначке бање била је посебна и ретка врста папрати познатије као Венерине власи. Влада Републике Србије је 18. јануара 2005 донела УРЕДБУ о заштити Специјалног резервата природе ''Венерина падина'' („Службени гласник РС“, број 4. од 18. јануара 2005.)

"Специјални резерват „Венерина падина” ставља се под заштиту као једино станиште биљне врсте венерина влас – Adiantum capillus-veneris- на територији Републике Србије. Ова изузетно осететљива и декоративна врста папратница је природна реткост и спада у категорију крајње угрожених врста у Републици Србији. У Звоначкој бањи, чије су термалне воде биле познате још у време Римљана, венерина влас је станиште пронашла на бедему од бигра, где су јој погодовали влажност и близина топлог извора.

Станиште Венерине власи у Србији угрожено је услед каптирања извора термоминералне воде, којим је нарушен водни режим станишта. Како би се омогућио опстанак врсте, Завод за заштиту природе Србије је поставио вештачки систем за доток термалне воде на станиште, у тренутку када је врста била на ивици опстанка. Доток воде је обезбеђен преко система цеви и млазница, којима се вода спроводи до самог станишта. Систем је веома осетљив и захтева сталне интервенције и надзор како би доток воде био константан". Спроведена акција део је сталног мониторинга врсте, на основу кога је дата мера заштите – поновна промена система дотока воде.

Такође је постављена и информативно едукативна табла о значају очувања ове врсте.

И тако стижемо до 2005. Године када је УТП „Србија“ из Пирота издало у закуп хотел „Мир“ у Звоначкој бањи Радосаву Здравковићу „Мацку“ из Пирота, који је под изговором да реновира хотел у ствари извршио његово девастацију, толико темељно одрађену да су многи медији користили фотографију хотела као фотографију са неког светског ратишта или да је рушење хотела последица НАТО бомбардовања.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.