Једна од лепших фотографија старе Бабушнице. Старо и модерно. Лимарска радња Светомира Стојичића и Жарко Николић Жц на свом трбрзинцу и девојком (или супругом) која у у руци држи крошњу и крећу на излет у околини Бабушнице (као у филму „Љубав и мода“). Некада је Бабушница стварно била предивно место за живот.

Шездестих година прошлог века општина Бабушница имала је скоро 40.000 становника (пописом из 1961. Године општина Бабушница имала је 34316 становника).

Сама Бабушница се постепено развијала а највећи број становника Бабушница је имала 2012. године- 4601 становника. Од првог послератног пописа, 1948. године (тада је Бабушница имала 603 становника) број становника Бабушнице је био у сталном порасту. Смањење броја становника Бабушнице, по први пут на пописима становништава, забележено је на задњем попису 2022. године када је Бабушница имала 4254 становника, 347 становника мање него што је имала пописом из 2012. године.

Pročitajte još:

Индустријски и економски развој Бабушнице

Нагли развој Бабушнице започео је после 1944. године, односно после 1959, кад су y њој прорадили први индустријски погони: Индустрија грађевинскогг и ватросталног материјала "Сува планина“ и Индустрија хемијских и мегалних производа "Лужница". Рудник каменог угља "Нова Јерма“ у Ракити и Металско предувеће и ливница "Балкан" у Великом Боњинцу су били једини индустријск-рударски капацитети ван Бабушнице. Осим споменутих индустријских предузећа, у привредни живот Бабушнице до краја осамдесетих година укључили су се и други индустријски капацитети (Индустрија конфекције "Текстидколор", „Лисца“, „1. мај“, Фабрика унутрашњих аутомобилских гума "Тигар“, Фабрика глинених производа), као и друге значајније радне организације с подручја терцијарних, комуналних и ванпривредних делатности: Трговинско предувеће "Ангропромет", Пољопривредна задруга "Јединство“, Комунално -услужно предузеће "Комуналац", Дом народног здравља, Средњошколски центар "Вук Караџић“, Земљорадничка задруга „Будућност“, трговинско предузеће „Таламбас“ у оквиру којег је пословао хотел „Црни врх“ и Звоначка бања и друге.

Иначе, општина Бабушница је у радним организацијама друштвеног сектора 1981. године (23.872 становника )запошљавала 2660 радника, од којих у индустрији и рУдарству 1443, трговини и угоститељству 387, образовању и култури 274, грађевинарству 198, друштвено–политичким заједницама и организацијама 164; здравству и сопијалној заштити 117, саобраћају н везама 35, пољопривреди, шумарству и водопривреди 24 и у финансијским услугама 18. Дневном миграпшјом је 1981. Године било обухваћено 1064 грађана с доминантном унутаропштинском оријентацијом ка Бабушници, а затим делимично ка љуберађи, Звонцу и Великом Боњинцу.

Период социјалистичке Југославије обележила је, поред оста¬лог, убрзана индустријализација која је организована тако да се индустријски капацитети обично нису подизали дифузно, већ кон-центрисано у местима која су била седишта срезова (касније – оп¬штина), што је случај и са лужничким крајем – скоро сва пред¬узећа имала су седиште у Бабушници. То је довело до изражене миграције становника лужничких села ка Бабушници, тако да је она постала толико већа од других насеља.

Од почетка двадесет првог века лужнички крај, као и већи део источне и јужне Србије, у континуираној је стагнацији, па и опадању које иде таквим темпом да се доводи у питање и даљи опстанак великог броја насеља у будућности.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.