Некада је у социјалистичкој Југославији спорт био веома значајан за ментални и телесни развој младих. Физичко и здравствено васпитање било је најомиљенији школски предмет. И без обзира што су дечаци највише волели да на часу физичког играју фудбал (девојчице одбојку), ипак је планом и програмом на часовима била заступљена и гимнастика. Скакање преко козлића (најхрабрији су изводили салто), колут напред и колут назад на струњачи, па онда вежбе на разбоју, али свакако је најтеже било извести сложену гимнастичку вежбу тз. звезду. Девојчице су савршено изводиле ову вежбу.

Није била лака ни вежба став о шаке. Мада су понеки и „ходали“ на рукама по неколико метара.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века одржаване су гимнастичке вежбе на старом фудбалском игралишту , а овој манифестацији присуствовао је велики број гледалаца. Они су са усхићењем, а помало и са страхом, гледали храбре и неустрашиве дечаке који изводе сложене гимнастичке бравуре на тз. козлићу.

Pročitajte još:

Интересантно је да на часовима физичког и телесног образовања није било увршћено вежбање каратеа, али су школски хорови певали:

„ Ми у школи учимо вежбање карата

Да се боље снађемо у случају рата“.

Каратеом нас је заразио Брус Ли, па смо покушавали више да га имитирамо пуштајући при том неартикулисане крике. Правили смо и „чоке“ како смо их звали, махали њима и остављали на свом телу гомилу модрица. Али то је ипак за неку другу причу.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.