Наш добри наставник географије Мока увек нас је подсећао да у Лужници влада умерено континентална клима (умерено топла лета и умерено хладне зиме), али да понекад хоће да преовлада и континентална клима – зиме са пуно снега и великом хладноћом. Снег би падао данима, а мраз би шарао стакла прозора, а огромне леденице би висиле са кровова. Некада су зиме стварно биле рај за мале Лужничане. Са првим снегом кренуле би и зимске чаролије: прављење белог снешка, грудвање, санкање, па и скијање. Санке су се махом „наслеђивале“ од наших родитеља, а скије су се „ручно“ израђивале. Биле су потребне две праве даске (оне што су остављане за тарабе), углачане рендетом, чији су врхови стављани у кључалу воду како би врхови будућих скија били заобљени. На средини је прикуцавана свињска кожа (ваљда се то сада зову скијашки везови) где су се завлачена стопала , а понекад су коришћене ипарчићи од спољашњих гума од бицикле. И то би било то. За штапове је било лако, барам нам нису мањкали прутови.. Ипак је скијање било само за талентованд децу и људе који су могли вешто да управљају њима. Многи су одустали од скија када су се по први пут разбили о смрзнути снег, добили неколико модрица на коленима, огреботина по лобањи или су добили батине од власника плотова које су својом нестручном вожњом успевали да развале. Било је и покушаја скијашких скокова, на малим снежним скаконицама, али и то се обично завршавало угрувавањем и понеким сломљеним носом. Али, било је и талентованих скијаша који су својим умећем у „терању“ скија изазивали дивљење али и љубомору код оних који нису имали нимало талента.

После рата, организоване су течајеви за скијаше, како за децу, тако и за одрасле. Али, очигледно да нам бог није дао талента за скијање па тако нисмо имали представнике који су се озбиљно бавили скијањем.

Изузетак је ипак била МИНА АНГЕЛОВ , наша млада суграђанка, која је свој таленат исказала у Ски клубу „Ниш“. Она је са непуне четири године стала на скије, а са пет је већ почела да побеђује.

Pročitajte još:

Мина је на своја прва три такмичења, као пахуљица освојила златну медаљу. На четвртом такмичењу узела је бронзу, а као цицибанка освојила је златну и сребрну медаљу. Такође ", освојила је сребрне медаље на Првенству Србије у алпском скијању у две дисциплине, слалому и велеслалому.

Мина Ангелов више није активна у скијашком спортом због студирања медицине у Нишу.

*******************************************************************************

Одавно нема нашег доброг наставника Моке да нам каже шта се десило са некадашњим зимама које су биле „са пуно снега“ како каже један наш популарни певач. Снег постаје ретка појава, а сви они који воле скијашки спорт иду на Суву планину, Копаоник, Златибор.... Како ствари стоје можда ћемо ускоро гледати снег смо на старим фотографијама. Без обзира што нас метеоролози све чешће бомбардују вестима да нам из Русије стижу „сибирске звери“ и „руски медведи“ доносећи са собом велику количину снега и дебели температурни минус. Ко зна, можда нам се врате оне старе добре зиме.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.