ВОДОСНАБДЕВАЊЕ БАБУШНИЦЕ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

На мапи села Бабушнице коју је урадио Михаил Амбросов 1923. године уцртано је неколико бунара из којих се становништво снабдевало водом. Прикупљан је и новац за изградњу јавне чесме. После Другог светског рата поред бунара многи мештани су доводили воду до својих дворишта и користили чесме за снабдевање, прање и појење стоке.

Почетком 1961. године покренута је ницијатива за изналажење могућности за довођење воде. Она је ишла од Општине, преко Хигијенског Завода из Пирота, па до Хигијенског завода у Београду. У Хигијенском заводу радило је неколико њих из Доњег Стрижевца, ступило се у контакт са њима и главним стручњацима, и они су ангажовани да помогну у сагледавању могућности снабдевања Бабушнице здравом пијаћом водом. Уз помоћ

Pročitajte još:

Хигијенског завода из Београда вршено је испитивање и сагледавање могућности снабдевања са неколико изворишта (Љуберађа, Беле воде, Столска врела, Ћирћино врело

и друга).

Сва та испитивања и обављене анализе показали су да су, са становишта квалитета,

издашности и могућности, за дугорочно решење снабдевања Бабушнице, индустрије

и околних села, најпогоднија изворишта у Љуберађи, с тим што је поступак изградње

водовода, доста био сложен и тежак, јер се вода са изворишта морала пумпама избацивати

до преломног окна, на брду изнад самих врела, а одатле би се обезбедио њен нормалан

ток преко водоводних цеви до Бабушнице.

Крајем 1961. године, у НОО-е је закључено да се крене у припреме за изградњу водовода из Љуберађе. Из Хигијенског завода Београд доведен је пројектант који је боравио у Бабушници и за неколико месеци урадио пројекат за прихват воде у пумпној станици на изворишту, за набавку одговарајућих пумпи за избацивање воде до преломног окна и даље, за постављање водоводних цеви до Бабушнице, са разводном мрежом. Од Хигијенског завода из Београда Општина је као помоћ добила две пумпе, произведене у фабрици „Јастребац“ из Ниша.

Крајем 1962. године, почеле су озбиљне припреме, а почетком 1965. приступило се изградњи водоводаса оријентацијом да се изгради црпна станица, обезбеди електрична енергија, инсталирају пумпе, поставе цеви до преломног окна и изгради преломно окно, а потом изнађу могућности за набавку цеви и комплетну изградњу цевовода до Бабушнице.

Капацитет овог водовода био је 20 литара у секунди што је задовољавало потребе становништва и Хемијске индустрије „Лужница“.

Иначе, „Лужница“ је, са изградњом сирћетане, морала да обезбеди здраву и са свих аспеката контролисану воду за производњу сирћета. Заједно са стручњацима из Београдског Хигијенског завода и Хигијенског завода из Пирота, после испитивања и свестране контроле квалитета воде из села Стол, изградила је свој сопствени водовод, са цевима у дужини од 7км, и базеном за резерве воде у кругу фабрике, ради несметаног рада Сирћетане.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.