Уз стогодишњицу проглашења Бабушнице и Љуберађе за варошице : о њиховом развоју и ривалитету (Пиротски зборник бр.50).

ЦРКВА „СВЕТИ НИКОЛА“ У БАБУШНИЦИ

План за изградњу цркве (Спомен-Храма) урађен је 1929. године, а финансијскa конструкција за изградњу цркве завршена је 17.10. 1929. године. Планови за изградњу цркве прегледани су са статичке стране од Министарства грађевине Краљевине Југославије 5.6.1936. године, а са техничке стране план за изградњу цркве у Бабушници прегледан је 12.јуна 1936. године( БРОЈ 21017, Ревидент Јованка Капринић). План је садржао детаље армирано-бетонских конструкција за цркву у Бабушници (Лист2. Лист 3).

Pročitajte još:

Цркву у Бабушници пројектовао је Василиј Михајлович Андросов, док је прорачуне урадио Лудовик Маркштај. Одбор за подизање спомен храма основан је 1936. године у чији састав су ушли сви најугледнији грађани Бабушнице, а за председника одбора изабран је епископ нишки др Јован. У оквиру Одбора за подизање спомен храма основани су управни одбор и грађевинско режијски одбор. План је предвиђао да се на зидовима цркве поставе плоче са именима погинулих Лужничана у Балканским ратовима и Првом светском рату (Лист "Самоуправа", Београд 1936. године, страна 4, бр. 31).

Лицитација за изградњу темеља будућег спомен-храма, односно цркве расписана је 22. августа 1937. године., а рок за изградњу темељ био је 25. дана. Темељи су изградили зидари из Ваве Урош Алексић, Хранислав Адамовић и Ненад Манић -1940. године. Темеље је освештао владика нишки др Јован.

Радови на цркви су завршени су током бугарске окупације. Др Владан Здравковић из Византолошког института САНУ сматра да је могуће да је под бугарским надзором изградње цркве, оригинални пројекат који је предвиђао нешто комплекснију, рашчлањенију архитектуру био унеколико поједностављен док је очигледно да су архитектонски украси на прочељима цркве остали неизведени. И поред такве могућности непотпуне финализације, саграђена црквена грађевина одаје доста сличности са мноштвом остварених пројеката сакралних споменика у Србији међуратног периода, сличних по димензијама, стилским одликама и намени. Уз ограду да ће најпримеренија аналитика и упоредни преглед моћи да се ураде тек након прибављања потпуне планиметријске документације постојеће цркве, могу се истаћи неке основне црте архитектонске појавности које са доста извесности, Цркву Светог Николе могу сврстати у групу Андросовљевих пројеката, иако њена изградња није спроведена под надзором аутора.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.