По попису из 2022. године Црвена Јабука има 17 становника. После Другог светског рата село је, по попису из 1953. године, имало 872 становника. Црвена Јабука полако али сигурно нестаје, а то је судбина коју чекају многа лужничка села.

Село је у време Римљана носило назив УМА ГУСКА , а по први пут се спомиње у Турском попису Нишке нахије из 1564. године. Село је имало око 100-тинак становника. По ослобођењу од Турака село је бројало 1080 становника.

Након ослобођења ових крајева од Турака, Црвена Јабука имала је представника у Народној скупштини Краљевине Србије. Реч је о Давиду Петковићу, истакнутом члану Либералне странке за Срез лужнички који је на изборима 29. октобра 1878. године изабран за посланика у Народној скупштини за Срез трнски.

Pročitajte još:

Давид је био познат као блиски сарадник Аранћела Трнског, познатог покретача устанка против Турака у Знепољу. Трговина је Давиду још пре ослобоћења омогућила да постане комуникативан, да добро упозна оне крајеве које ће српска војска са доста домаћих помагача — устаника, ослободити. Ова, као и друге сличне акције појединаца и мањих група, олакшале су извршавање ратних задатака српској војсци у пиротском крају у рату 1877/78, године.

Подизање устанка омогућило му је да после ослобоћења прошири и ојача своје пословне везе и стекне углед и доброг трговца и угледног политичара. Као трговцу сметао му је недостатак добрих путева, па је на IX састанку нишке скупштине од 7. XII 1878. године изнео предлог да се у пиротском крају саграде путеви.

Давид Петковић је био иницијатор изградње цркве „Св. Цар Константин и царица Јелена“ у Црвеној јабуци. Зједно са Миланом Ристићем, свештеником, цркви су поклонили свето јеванђеље које су купилу од Јована Станојевића за десет наполеона у злату. О томе сведочи документ у коме пише:

Ово св. Јеванђеље приложоше цркви Црвено Јабучкој, Храму Цара Константина и царице Јелене г. Милан Ристић, свештеник и Давид Петковић, трговац оба из Црвене Јабуке.

За њега палтише десет наполеона у злату. Купише га у години 1889. хиљаду осамсто осамдесет деветој од Јованче Станојевића родом из Трна Кнежевине Бугарске, а сада живећег у Пироту Краљевине Србије, који ово свето јеванђеље беше купио да приложи цркви Светог Николе у Трну. Но баш у то време бугарска власт њега хапси из политичких обзира зашта је Јованча био озлојеђен, тргне свој поклон и прода га дародавцима цркве Црвенојабучке.

Због тога и постоји у овом светом јеванђељу један текст који је Јованча својом руком написао а који гласи: „ 1889 јануара сије приложи свјатоје Евангелије в. Храм св. Николаја Јована Р. Станојевич за душу на спасеније“.

20. априла 1889.г.

У Црвену Јабуку

Дародавци св. Јеванђеља:

Милан Ристић, свештеник Давид Петковић, трговац

По казивању мештана, освећењу цркве присуствовали су Краљ Александар Обреновић и краљица Драга који су на коњима дошли у Црвену Јабуку и на поклон донели два црквена звона, једно у своје име, а друго у име државе.

Многи Црвенојабучани су положили животе отаџбину у Балканским ратовима, Првом светском рату и Другом светском рату.

У ратовима од 1912. до 1918. године погинуло је 84 становника , а исти број погинуо је и у Другом светском рату. . Бугарске казнене експедиције попалилие су 499 стамбених и помоћних објеката. У неколико наврата 1943. и 1944. године (а нарочито маја 1944. године) село је било завијено у црно, када су бугарске казнене експидиције побиле и стрељале 52 становника.

Фотографије: Завичајно удружење грађана „Црвена Јабука“ Оџаци, Иван Стојичић, Миле Стефановић, Сузана Видановић, Милоје Лепојић...

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.