СИЈАЛИЦОМ У СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ

Доласком на власт после Другог светског рата, комунисти су народу обећавали светлу будућност. А светла будућност требала је да стигна са електрификацијом планинских села бабушничке општине. Уосталом и наш човек, Никола Тесла, је изумео струју, па је ред и био да се изврши електрификација свих села, а лампе , фењери и гасарчетија замене сијалицом. Али, очигледно да све није ишло по плану како су замишљали комунистички руководиоци. А примећене су и одређене слабости чланова комунистичке партије попут пасивизације, али и солидарност са људима који разбијачки делују на плану електрификације села. Па тако у извештају испоставе СУП-а у Бабушници који потписује друг Велимир М. Ковачевић, посебно се таргетирају људи у Бердују и Линову као разбијачи акције електрификације села.

БЕРДУЈ

У овом селу, каже у извештају од 18. фебруара 1964. године друг Симоновић, појединци су успели да акцију електрификације села претворе у акцију борбе против комуниста, а комунисти уопште на то не реагују. Наиме, БРАНКО ПЕШИЋ, као одборник општинске скупштине на јавном месту- на конференцији ССРН-а, у селу Бердују, говорио је како је он изабран за одборника, а не ради ни у једној организацији, како је то велики удар на комунисте, јер он није ради ни до сада, а људи га изабрали. С обзиром да није награђен апанажом од стране партије, друг Пешић се придружио ЈОВАНУ ПЕШИЋУ који пак настоји да омете акцију електрификације села и заједно са другим Пешићем врше агитацију да се не врши уплата од стране грађана по сачињеном задужењу од стране комисије, већ су се они самоиницијативно извршили задужење. Што би се рекло да су сами одредили ко колико треба да плати за електрификацију Бердуја. Због своје негативне делатности друг Симоновић предлаже општинском комитету да са другом Бранком треба обавити разговор пошто је он комуниста и одборник.

ЛИНОВО

И у Линову је било проблема око увођења струје у селу. Оно што је најгоре, а наводи се у извештају, комунисти говоре како људима није потребна струја, како су њихови стари живели без струје, па су провели век и томе слично. Овакве дискусије су водили или пак подржавали следећи чланови СКЈ: ТРАЈКО ИГЊАТОВИЋ, МИЛАДИН РАНЂЕЛОВИЋ, АЛЕКСАНДАР ПЕЈЧИЋ, ТРАЈКО ЈОВАНОВИЋ и други. Сви ови чланови подржавају на јавном месту дискусију коју воде незадовољници као што су ДРАЖА КРСТИЋ, КРУНОСЛАВ ЈОВАНОВИЋ, ЈОРДАН ЈЕЛЕНКОВИЋ и други. Ова лица говоре да је убирање новца на име електрификације читава пљачка и велика лаж за народ , а напред наведени комунисти их подржавају.

Али, без обзира на отпор појединаца ипак је струја стигла и у Бердуј и у Линово.

За разлику од поменутих села у једном планинском селу, на једном састанку илити збору, један општински челник обећао је експресну електрификацију. Време пролази, али од струје ни трага. Мештани постају нервозни. На следећем састанку, после годину и више дана, опет долази поменути челник, с тим да је заборавио шта је обећао на претходном збору. Љути мештани га питају шта је било са увођењем струје у селу. Атмосфера постаје напета. Почињу да се спомињу пољопривредне алатке које ће да раде. Али онда друг челник долази до спаносне идеје. Он објашњава сељанима: „Није кривица до мене, није до нас, него су нам Руси доставили машине које не могу да гурају (терају) струју уз велики брег“.

Изгледа да су мештани прихватили његово, сасвим, „логично“ објашњење и стрпљиво сачекали машине које су успевале да струју „потерају“ уз брег и осветле њихово село.

Фотографије: фб странице: Бердуј- наше село и Линово

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.