КАКО ЈЕ ВОЈИСЛАВ ВОЈА МЛАДЕНОВИЋ ОД РЕВОЛУЦИЈЕ КОЈУ ЈЕ СПРОВЕО У РАТАРСТВУ И СТОЧАРСТВУ НА КРАЈУ ЗАВРШИО КАО ЧОБАНИН У ЗВОНЦУ

Сви који су познавали Војислава „бата Воју“ Младеновића ће рећи: Он је извршио револуцију у ратарству и сточарству Лужнице.Сваки сељак Лужнице говорио би: „Да питамо бата Воју“. А било је тешко бата Воји да убеди сељаке да је сименталсака раса краве боља од буше. Да је детелина квалитетнија од обичног корова, да треба сејати висококвалитетне сорте пшенице и кукуруза уз сву примену агротехничких мера. Тек када су добијали високе приносе са њива сељаци су почели да му верују.

Дуго је радио у Земљорадничкој задрузи „Јединство“ како се некада звала задруга у Бабушници.А у Земљорадничкој задрузи дошао је са великим искуством донесеним из Војводине и Шумадије где је радио као агроном. И ако је успео да убеди сељаке да промене традиционална схватања у пољопривреди и сточарству, на жалост засметао је партијским структурама које су схватиле да бата Воја постаје све популарнији код сељака, популарнији и од комуниста. Зато су му и замерали да окупља пољопривредне стручњаке и да прави некакав пољопривредни институт, који непрестано нешто експериментише. А било је и тежих оптужби. Успех се, од стране незналица, никада не прашта. Док је руководио бабушничком задругом увођене су две принудне управе захваљујући деловању општинских комунистичких власти. Која се више разумела у утопију него у пољопривреду. Освета лоших ђака је најперфиднија. Воја Младеновић, дипломирани агроном остао је без посла у струци. Зато је кренуо да продаје фелеричну робу,био је и улични продавац књига, издавао је карте на базену у Звоначкој бањи.....

Крајем седамдесетих добио је посао у Земљорадничкој задрузи „Јерма“ у Звонцу. Највише времена је проводио на овчарнику задруге где је најчешће био пастир.

У тексту који је пред вама стоји да је Воја био члан савез комуниста, али да јеубрзо после пријема експресно искључен. Кажу да је на учлањењу рекао: „Учлањујем се у партију да имате посла кога да истерате из ње“. И истерали су га. Без обзира што је добитник ордена рада са сребрним венцем и што је био борац Девете ударне бригаде.

Због свог рада и револуције коју је извршио у пољопривреди Лужнице постао је интересантан припадницима СУП-а Бабушница. Тако у извештају од 24. марта 1964. године, оперативни службеник СУП-а Хранислав Симоновић члановима општинског комитета СК Србије доставља информацију о неким појавама у задрузи у Бабушници. У извештају стоји:

„Међу службеницима Земљорадничке задруге „Јединство“ све се више дискутује о поступцима агронома Воје Младеновића, те се констатује да су исти штетни по по углед задруге, да се њима компромитује улога задруге у прображају села и сл. Тако се наводи пример како је Воја ишао у село Камбелевац у намери да задругарима одржи некакво предавање и пошто су се задругари окупили у сали Воја је изашао мортус пијан незнајући ништа за себе. Приликом покушаја да ипак нешто каже није се могао задржати на ногама, већ је пао на очиглед свих присутних. О томе се дискутовало и коментарисало на широко по селу Камбелевацу. Сличан случај догодио се и 18. марта 1964. године, када је Војислав отишао да држи предавање у селу Вави и Кијевцу. Говори се да је и овога пута био пијан, те да се је због тога нашао у друштву са неким циганима код којих је лежао, повраћао и сл. Од 18.3. тј. од среде све до недеље није се враћао, већ је за сво време пиајнчио по овим селима.

Када је реч о његовом стручном раду такође се истиче да он није на висини, тј. да због његовог стручног рада задруга трпи материјалне штете. У вези са тим наводи се за пример набавка семена луцерке. Наиме, задруга је набавила 3.500 килограма луцерке од неке војвођанске задруге „Честериг“. Затим је ово семе терано код Предузећа „Агроплод“ у Зрењанин на чишћење, ради чега је задруга морала посебно да плати. Међутим, после овог чишћења задруга је преузела семе а да притом није извршила квалитативни пријем, што је доцније имало негативну последицу. Наиме, утврдило се да чишћење није извршено, па је ово семе по други пут послато на чишћење али овога пута у Крушевац. После оба чишћења количина семена смањена је од 3.500 на 2.035 кгр, а када се узму у обзир трошкови око ова два чишћења испада да задругу један килограм кошта 1.420 динара. У вези са тим истиче се да је задруга имала сопственог семена по цени од 500 динара по килограму, те да је беѕпотребно вршена набавка овог семена. Књиговодство задруге утврдило је да је задруга у губитку због овог семена у износу од 1.143,823 динара. Највећу кривицу за ово у задрузи приписују Војиславу, као стручном руководиоцу ( друг Хранислав у овој информацији не спомиње руководство задруге које је једино имало ораво да доноси одлуку о куповини и чишћењу семена луцерке, а не стручни руководилац).

За крај свог извештаја друг Хранислав се пита:

„Сада се поставља посебно питање шта ће бити доцније, јер се зна да је задруга уговорила са задругарима кооперацију и давање овог семена на бази цене 1.000 динара по килограму а као што смо напред изнели њу један килограм кошта 1.420 динара У вези са тим познато је да је дошла до сукоба између Војислава и неких задругара из Камбелевца, који су одбили да потпишу пријем семенског материјала, а Војислав пошто га је издао испотписивао је сам ова лица. Ово су Лазаревић Стојан, Соколовић Велимир и Илић Никола, сви из Камбелевца“.

И тако, од пољопривредног револуционара, бата Воја је постао овчар дисидент. Захваљујући разним Храниславима, Мандићима, Јојићима, Јотићима и комунистичким верницима... Имао је бата Воја пороке, али његова стручност и знање никада нису били упитни.

Био је и остао један од највећих агронома у историји Лужнице.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.