СЛУЧАЈ СТАНКА ДЕНЧИЋА- НЕПРИЈАТЕЉА СОЦИЈАЛИЗМА КОЈИ НИКАДА НЕ СПАВА, ОСИМ КАДА ЈЕ ПИЈАН

Информација Испоставе СУП-а Бабушница од 16.маја 1963. године Општинском комитету Савеза комуниста Бабушнице.

Главни јунак ове приче је ДЕНЧИЋ Милаћија СТАНКО из Љуберађе, по занимању келнер у кафани „Црни врх“ у Љуберађи, рођен 1912. године.

Pročitajte još:

Станко је припадао оној сорти кенлера који је током свог мукотрпног посла волео мало да попије, а понекад и мало више. Али 15. маја 1963. године изгледа да је претерао и да је, већ у јутарњим сатима, био „пијан као мајка“. Ајде што је био пијан, дешава се то, него многи посетиоци кафане нису били услужени, већ су од стране друга Денчића нагрђени и псовани.

Негде око поднева Станко је одлучио да мало прилегне, да дане душом, на клупи испред кафане. У дебелом `ладу. Средина маја, а упекла звезда. И док је Станко спавао на клупи у кафану су ушли Драгољуб (Стојчић) и Дража (Обрадовић) , лугари из Љуберађе и Градимир Ћирић, наставник у основној школи у Љуберађи. Они су позвали Станка да их услужи `ладним пивом, али Станко је након изненадног буђења децидирано одбио да их услужи.С обзиром да је био топао мајски дан, да су лугари и наставник били жедни (у Лужници је обичај да се жеђ гаси `ладним пивом), Дража Обрадовић је преузео улогу кенлера и сам је послужио колегу Драгољуба и наставника Градимира. У извештају оперативца испоставе МИП-а Бабушница Давида Манића који је послао као информацију општинском комитету Савеза комуниста Бабушнице, стоји да је Станко, као келнер, био дирнут овим чином (мисли се на самопослужење гостију), а поготову што је био пијан, ушао је у кафану и столицом напао лугаре, због чега је дошло до туче.

После ове туче, а након интервенције милиционера Бранка Миленковића, лугари су отишли својим кућама док је Станко изашао испред кафане вичући:

„ Ј.... ти такву државу, овде нема власт, комунисти су лопови, пљачкаши, као и да ј.... такву демократију у нашој земљи“.

Оперативац Давид Манић напомње да је од стране МУП-а предузето све да Станко буде кажњен за овакав иступ, али сматра да и Општински комитет Савеза комуниста треба да предузме одговарајуће мере како би Станко био уклоњен са свог радног места, јер је врло покварен и безобразан човек. Давид Манић додаје да Станку овај случај није први пут (очигледно је Станко волео да мало дисциплинује своје госте када је у припитом стању), већ да је и раније кажњаван од стране судије за прекршаје, због свађе и туче у кафани. Он, додаје се у извештају, ову кафану сматра личном својином и понаша се као да је приватна кафана, а не друштвена. (Извештај оперативца МУП-а Давида Манића састављен је 10. јуна 1963. године)

Закључак: Да је његова кафана, Станко би могао неометано да бије и вређа госте, али пошто је ово друштвена, социјалистичка кафана, Станко је највероватније сносио одређене законске последице, а можда је и најурен са свог радног места-кенлера.Ипак, остаће забележено да је Станко Денчић у пијаном стању изразио јавно свој став, додуше у стању делиријум тременса, о тадашњим приликама у нашем социјалистичком, самоуправном друштву.

Фотографије за ову објаву преузете су са фб групе Љуберађа и синови соколови.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.