(Ову објаву посвећујемо најпознатијем агроному Лужнице ВОЈИСЛАВУ ВОЈИ МЛАДЕНОВИЋУ)

ДРУГИ ДЕО

ПОДРУЖНИЦА СРЕЗА ЛУЖНИЧКОГ И ПОЉОПРИВРЕДНО ДРУШТВО СРБИЈЕ

Сарадња Подружнице Среза Лужничког са Пољопривредним друштвом Србије допринела је организовање прве изложбе стоке и живине у Бабушници. Она је организована 27. септембра 1937. године (на Крстовдан, на дан када је некада организован вашар у Бабушници). Лист Тежак је детаљно известио о овој изложби, а изложбу је финасијски помогло Пољопривредно друштво Србије са 2.000 динара.

4. ИЗЛОЖБА СТОКЕ И ЖИВИНЕ У БАБУШНИЦИ (Лист „Т ежак“ од 15.11.1937. године)

На дан 27. септембра ове године (1937), иницијативом пољопривредне подружине, уз материјалну помоћ Српског пољопривредног друштва и Банске управе у Нишу, одржана је успешна изложба приплодне стоке и живине у Бабушници за срез лужнички. Поменутог дана у месту се одржавао и тродневни вашар, тако да се могла да повече упоредна паралела између стоке на вашару и изложене стоке у погледу вредности неге и исхране на њихов квалитет и развојност.

Ова изложба је пружила не само излагачима него и позваним, доказ да је овај крај још увек нема чисту расу са погодностима једног планинског и чврстог говечета; по изложеним грлима види се једна велика мешавина. Ова изложба је тако исто дала могућност да се та мешавина види и међу овцама, где такође немамо чисту типичну овцу овог краја, него се на овој опажа велики утицај сврљишке овце.

Изложбени одбор у договору са члановима оцењивачког одбора узимајући у обзир прилике и потребе краја извршили су оцену стоке и доделили награде свим оним грлима која су била најбоља, а уз то одговарала типу расе. Исто тако добили су награде и они одгајивачи који су изложили мелезе са подобностима за овај крај.

Изложбу је отворио г. Ђорђе Мијушковић, срески начелник пригодним говором после чега је представио г. Живојина Петровића, управника расадника у Пироту изасланика Српског пољопривредног друштва, који је у свом опширном документованом излагању подвукао значај оваквих изложаба, за народ и специјално за земљорадника, значај и потребу за пољопривредним организовањем и напоре Пољопривредног друштва за добробит нашег сељака. Пожелео је и даље сложан и агилан рад и желео да се број чланова подружине повећа.

После говора г. Петровића узео је реч г. Петровића узео је реч г. Никола Симић, директор пољ. Школе у Смедеревској Паланци, који се задесио као гост овог планинског краја приликом обиласка својих ђака( г. Симић како нам је објаснио, сваке године за време ферија обилази домове својих бивших ђака, даје савете, бодри и саветује да у раду истрају а уједно проучава шта и колико дају наше пољопривредне школе с обзиром на старост деце). Г. Симић је веома убедљиво говорио о нези и исхрани стоке и одмах на лицу места показао рђав начин исхране и неге и добар, па је прешао на гајење пићних биља и значај њихов на исхрану стоке. Пружио савете у погледу предстојећих бољих цена пољ. производима и како то искористити. Исто тако говорио је о проширењу домаће радиности у руху и избегавати варошку одећу и крпетине. Г. Симић је остао у веома пријатној успомени у народу у целом овом срезу.

Од излагача су нарочито били запажени г. Славко Поповић са живином Родајланд, Плимут, Штајерком и голубовима превртачима.

Опште говорећи изложба је успела, с обзиром на величину материјалних средстава зашта се има честитати младом и агилном секретару подружине г. Тихомиру Ђорђевићу, пољопривредном референту овог среза и члановима управе ове подружине.

Подружина Среза Лужничког је на крају сваке године слала Пољопривредном друштву Србије годишњи извештај о раду. Један такав је Друштву послат 26.11. 1903. године:

Лужничка подружина која је имала значајан удео у организацији ове изложбе на крају сваке године имала је обавезу слања извештаја о раду. Ево како је изгледао један такав извештај.

Извештај Лужничке Подружине

СРПСКОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ

Према акту друштвеном, од 17 овог месеца БР. 7789 подружина има част поднети друштву годишњи извештај о свом раду за 1903. годину у следећем:

1. Да би што боље напредовало воћарство у овој околини, ова подружина, набављла је облагорођено воће из Топчидерске Економије и грађанству у срезу раздавала.

Воћарство у овоме срезу, за ове последње две минуле године, опажа се да јако напредује и грађани усљед јаког утицаја на развијању воћарства- од стране ове подружине почели су улагати много труда и радне снаге на подизање воћарства, јер су увидели да од воћарства- од свију других пољопривредних грана имају највише користи, а и место је за гајење воћарства у Лужници је подесно.

Дивље крушке и јабуке по пољу поред путева имујћнијих грађана окалемљене су. У опште све воће у овом крају напредује онако како се пожелети може.

2. Подружина ова, да би упозорила своје грађане у околини, да пшеницу за сејање очисте па тек онда сеју, набавила је „тријер“ и сваком грађанину стављен је на расположење да пшеницу за сејање очисти. Грађани су се у овом погледу одазивали и може се рећи да је скоро сваки грађанин пшеницу за сејање очистио, јер су из раније из предавања ове подружине увидели а и они се сами уверили да само онај, који једро семе сеје, добро жито и жање, ако пак уродицу сеје траву жање. И сад су тек дошли до убеђења, да она народна изрека не вреди, коју су између себе говорили. „Ја да семе посејем, па ће га Бог очистити од уродице“.

3. Подружина је давала поуке из свих грана пољке пољопривреде.

4. Набавка семена и пољопривредних алата на захтев сваког грађанина вршена је брзо и тачно.

5. Из практичног рада и дугог објашњењаграђанима, ова Подружина може са задовољством известити Пољопривредно Друштво, да су грађани ове околине у већем броју плугове из унутрашњости и овдашњих мајстора, који су почели плугове израђивати а тако и вејалице које такође овдашњи мајстори а има изгледа да ће ове пољопривредне алате почети да купују сиромашни становници

Што се тиче имовине, Подружина располаже како кретном тако и непокретном имовином.

Непокретног имања има у Бабушницу, у величини од 0.40 хектара на коме постоји и подружинска кућа од полу тврдог материјала.

Од покретног имања има, 1 тријер, 1 брдски плуг, воћарски алат, 1 астал, 1 центрифугу за цеђење меда и још друге пољоприврене алате као и библиотеку у разним књигама.

Ето то је у главноме извештај о раду ове Подружине за 1903. годину.

26. новембар 1903. Године

Извештај потписује деловођа Љубиша М. Ристић

И после Другог светског рата органзоване су изложбе стоке у Бабушници.Расни састав је побољшан захваљујући многим стручњацима из области пољопривреде.

5. Наставак организовања изложбе стоке у ЗЗ “Будућност“ у Бабушници

Земљорадничка задруга „Будућност“ основана је 13. априла 1975. године. Прву изложбу или смотру стоке задруга је организовала на Дан задруге, 13. априла 1978. године. Те године на изложби је било 250 приплодних крава и јуница. За најбоља изложена грла додељено је пет првих награда у износу од 800 динара, пет других у износу од 600 динара и седам трећих у износу од 400 динара.

Мирко Стојковић из Доњег Стрижевца добио је специјалну награду задруге у висини од 400 динара за испоручених 14 хиљада литара млека у 1977. години, а иста награда додељена је Славољубу Ћирићу за испоручене 22 тоне меса у 1977. години. Награду од 25о динара добио је Велизар Пејчић за постигнуте успехе у овчарству.

Земљорадничка задруга „Будућност“13. априла 1979. године организовала је и II Изложбу приплодних грла. На овим изложбама присуствовали су представници Задружног савеза Србије, Регионалног задружног савеза Ниш, Регионалне привредне коморе, пољопривредних института, као и, како се тада говорило, представници друштвено-политичких и радних организација.

Па тако 13. априла 1979. године у категорији крава прву награду освојио је Градимир Костадиновић из Бабушнице за краву „Борка“, док је шампион у категорији крава била „Шара“ власника Богомира Ђорђевића из Доњег Стрижевца. У категорији стеоних јуница победило је грло „Цуцка“ власникаМилисава Тодоровића из Братишевца, док је шампион у овој категорији било грло „Биза“ власништво Душана Стојковића из Доњег Стрижевца. 10 јубиларна 1988

X јубиларна, а уједно и последња изложба стоке у ЗЗ “Будућност“ одржана је 13. априла 1988. године. Изложба је окупила 100 излагача. Комисију која је оцењивала грла предводио је Драган Неговановић из Института за примену науке у пољопривреди СР Србије. Тако је у категорији одгајивача крава награду ШАМПИОН освојио је Милисав Тодоровић из Братишевца коме је припала новчана награда у износу од 100.000 тадашњих динара. Љубисав Антић освојио је прво место и награду од 70.000 динара, ратку Филиповићу из Сурачева припала је друга награда и новчани износ 50.000 динара, а Живану Ђорђевићу трећа награда у износу од 30.000 динара. У категорији јуница награду шапион освојио је Златко Алексић из Драгинца, прво место Чедомир Николић из Стола, Боривоје Милинковић друго место, док је треће место припало Видојку Милошевићу из Сурачева.

Поред ових награда додељене су још три. Мирољубу Пејчићу из Драгинца за најбољег произвођача меса. Бранимиру Ђорђевићу из Дучевца уручена је награда за набољег произвођача крављег млека и Миодрагу Тричковићу из Ресника за набољег произвођача овчијег млека.

Након ове изложбе ЗЗ „Будућност“ није више организовала изложбе стоке. То је био и почетак краја њеног постојања. Новембра 2008. године, на старом фудбалском игралишту, организована је изложба стоке у организацији Удружења „Млади сточар“ и СО Бабушница. То је била последња изложба која је организована у Бабушници

Земљорадничка задруга имала је пословну сарадњу са пољопривредницима Лужнице, а то је био удружени рад на тову телади. ЗЗ „Будућност“ је пољопривредним произвођачима обезбеђивала телад и концентрат, а пољопривредници су били дужни да обезбеде простор за тов и тов телади. Тако један од ннајвећих робних произвођача меса у Лужници била је РУЖА ЋИРИЋ из Доњег Стрижевца. Она се преко 15 година бавила тово телади и задрузи је испоручила 1.100 телади, укупне тежине од 315 тона. За свој рад добила је и највише општинско признање- Похвалу „6. септембар“.

Земљорадничка задруга „Будућност“ увела је праксу да сваке године најбољи пољопривредници посећују Новосадски Сајам пољопривреде и да се на лицу места Упознају са достигнућима у области ратарства, сточарства и пољопривредне механизације.

Осим тога, водила је пољопривреднике у посету пољопривредним добрима, фармама

Стоке и живине и у обилазак комплекса из области воћарства.

Деведесетих година прошлог века, расадом Југославије временом су се распале и нестале све земљорадничке задруге на територији Лужнице.

*****************

У Србији је на крају 2024. број говеда био мањи за 3,7 одсто него пре годину дана, док је за 9,7 одсто повећан број свиња, оваца за 2,5 осто и живине за 3,5 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику.

Говеда се највише гаје у Региону Шумадије и Западне Србије (45,6 одсто у односу на укупан број говеда на територији Србије), а свиње у Региону Војводине (43,7 одсто).

У односу на десетогодишњи просек (2014–2023), укупан број говеда мањи је за 19,5 одсто, свиња за 18,4 одсто и живине за седам одсто, а већи је број оваца за три одсто.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.