ПРВИ ДЕО

(Ову објаву посвећујемо најпознатијем агроному Лужнице ВОЈИСЛАВУ ВОЈИ МЛАДЕНОВИЋУ)

1. Пољопривреда и сточарство у време Турске владавине

Pročitajte još:

2. Пољопривреда и сточарство у Краљевини Србије

3. Пољопривредно друштво Србије и лист „Тежак“

4. Изложбе стоке у Бабушници-Краљевина Југославија

5. Изложба стоке у Земљорадничкој задрузи „Будућност“ Бабушница

Кажу да је Лужница богомдана за сточарство и воћарство, али од вајкада се у Лужници сејала пшеница и кукуруз како би се прехранила многољудна породица.

Лужничани су познати као добри домаћини. Они су вековима чували све врсте домаћих животиња и тиме хранили своје породице. У време Османске власти овај наш крај је био познат по овчарству.

1. Пољопривреда и сточарство у време Турске владавине

Будући да је Балкан одувек био климатски погодан за гајење оваца, Османлије су још од времена освајања учврстиле овај привредни сектор у свој порески систем. Поред тога створили су џелепе - нову дру штвену категорију становништва са специјалним статусом, чија је обавеза била да сваке године достављају централној власти овце за опште и војне потребе. Пиротски кадилук је током 16. Века има регистрованих 380 џелапа и они су били дужни да годишње предају држави 12.865 оваца. На територији данашње општине Бабушница била су регистрована 20 џелапа који су били дужни да годишње, Турској држави, доставе, односно обезбеде 2.245 оваца. Овако је изгледао попис по селима:

Село Линова (Линово)

Храно Стојин 50, Драган преселац 40. Укупно: 90

Село Вава

Радослав Братан 50, Мустафа Јусуф 25. Укупно: 75

Село Стол Рајко Јовичин 45. Укупно: 45

Село Братишевце (Братишевац) -Џуџа седлар 50. Укупно: 50

Село Стражавце (Стрижевац)--Раша Никола 60, Нико Драган 25, Димјо Стајин 30 . Укупно: 115

Село Горња Крњина (Горње Крњино)- Продан Степа 35, Богдан Мирко 25, Јован Дмитар 35, Пејо Марин 25. Укупно: 120

Село Лубаражда ((Љуберађа) Миро 25 оваца, Илија оштећено 55 Укупно: 80

Село Канбеловце (Камбелевац) поп Петр 30, Нешо Стојан 20, Џора Предин 50, Мирко Вулчо 40. Укупно: 140

Село Извор Лужнице (Извор)

Стојан Стајко 50, Петр син Јована 35, Никола Петко 30, поп Пејо 35, Јован син Станислава 35, Јован Дојин 30, Крста Дима 35, Миша 25. Укупно: 275

Село Зеваидинце (Завидинце)

Милчо син Степана 75, Михаил Илија 50, Стојко Пејо 50, Илија Петар 40. Укупно: 215

Село Сирачева (Сурачево) -Стојан поп 50, Јовa Рајин 30. Укупно: 80

Село Доња Крнина (Доње Крњино)-Никола Милчо 50, Вук Јанко 100, Милика Димја 30, Богдан Димја 40, Стајке Дабижив 40. Укупно: 260

Село Ралин (Раљин)- Павло Рајин 50, Вељко Стојан 30, Тоша Влчо 30.-Укупно: 110

Село Горчинце Цветко Димјо 30. Укупно: 30

Село Бабинчинце (Бабушница) Никола Степан 40, Цветко Јојке 40- Укупно: 80

Село Калуђерова (Калуђерево)-Петар Божичев 40, Милко Јован 35, Бојо Пејин 50, Милко Богдан 35. Укупно: 160

Село Злокућани (Драгинац)-Павле Џурин 25, Пејо Јован 25 . Укупно: 50

(Татјана Костић, Драгана Амедовски, Попис џелапа пиротског кадилука из 1581. године, Књ.XXXIII, Мешовита грађа 2012).

2. Пољопривреда и сточарство након ослобођења у Краљевини Србије

Сточарство је и по ослобођењу од Турака представљало једну од најзначајнијих привредних грана, а велики економски значај имало је бачијско сточарење. Сезонска сточарска насеља – појате, била су заступљена у већини сеоски атара, а најпознатије је било бачијско сточарење на Ракошу, где су боравиле црновуначке породице. Поједина сеоска насеља (Радосињ, Стрелац, Раков Дол и др.) су у овом периоду променила локацију, преместивши се на место својих појата. Међутим, екстензивно сточарство и ратарство представљено сваштарском производњом често није задовољавало ни сопствене потребе руралних домаћинстава, тако да је становништво одлазило у печалбу, где се бавило углавном цигларством, црепарством и грађевинарством.

Уочи Другог светског рата, на подручју бабушничке општине 51.640 оваца, док је средином шездесетих било 49.839 оваца. Данас је тај број вишеструко смањен, а број оваца ће бити све мањи и мањи у будућности.

У прошлости, све до 1900 године, било је домаћинстава у Лужници која су чувала и преко 1000 брава ситне стоке. Многи домаћини су са поносом носили најлепши чобански епитет „трипут иљадио“. Овај епитет се односио на сваког домаћина који је успевао да на три Ђурђевдана изброји по 1000 својих оваца и коза.

Поред оваца Лужничани су почели да чувају и краве. Краве су биле неопходне за обраду и сетву земљишта, за вучу, а имале су и велики значај за исхрану породице( млеко, сир, вурда...). Крава се сматрала чланом породице. После ослобођења од Турака, Лужничани су чували планинску сорту крава познатију као „буша“( све до средине 20. века била је доминантна раса говеда у брдско-планинским пределима Балкана).Тешко су у овај наш крај стизале оплемењене расе говеда.

3. Пољопривредно друштво Србије и лист „Тежак“

Ипак, оснивањем Пољопривредног друштва Србије 25. јануара 1896. године (укинуто је након доласка комуниста на власт 1946. године) чији циљ био ширење стручног знања међу сељацима као и популаризације нових сазнања у пољопривреди, умного ме је допринео развоју пољопривреде у Лужници. У оквиру Пољопривредног друштва Србије постојале су подружнице, а једна од таквих била је и Лужничка подружница. Пољопривредно друштво Србије било је издавач листа Тежак. Лист је излазио у Београду од 1869 до 1941 . године, а као први уредник појављује се Милан Миловук, кога је ускоро заменио Ђорђе Радић. До I светског рата сменило се око 20 уредника, а међу њима најзначајнији били су Милован Спасић, Коста Таушановић, Светозар Гавриловић, Душан Спасић, Милутин Савић и Урош Стајић. Често је мењао и формат и периодичност излажења. Често су излазили уз лист и додаци у виду чланци, као и пригодни литерарни прилози. Овакав садржински концепт учинио је часопис веома популарним и радо читаним на селу.

Са појавом овог листа пољопривредници Лужнице добили су прилику да унапреде знања, а често су и редакцији постављали питања. Тако у броји од 1.7.1936. године БРАНКО СТОЈАНОВИЋ из Бабушнице редакцији листа поставља питање:

Питање: Имам једну краву врло лепу за чување . Висока је око 140 цм стара 5 година и увек у пуној снази. Храним је сеном, сламом и шашом. Солим обично једанпут недељно, а никако још није тражила бика.

С тога Вас молим за савет, шта би требало урадити па да потражи бика и да се отели. Молим за хитан одговор пошто је сада време, да се краве воде.

Одговор: Разлози томе могу бити различити. Није редак случај, да је по среди наследност.Хранидбено стање игра исто тако веома важну улогу. Тако се на пример дешава, да сувише ухрањена крава неће да тражи бика и обратно, слабе и изнемогле краве избегавају да траже и приме бика. У овом случају треба нарочиту пажњу обратити на исхрану, а у сваком случају треба избегавати храну која садржи много воде.

Појачање тражења-вођења можемо постићи ако грлу пружимо могућност- да се што више креће у слободној природи у друштву мужјака. И у штали треба оваква грла сместити тако, да су у близини мушкараца.

Од лекова даје одличне резултате Јохинбин и Кантаридин.

Редакцији листа наши Лужничани нису постављали питања која се само тичу пољопривреде и сточарства. Тако познати стрелачки учитељ Славко Танчић звани Лаф у у броју Тежака од 3.5.1925. године поставља питање у вези пошумљавања стрелачких брда багемом:

Питање: Чиме би требало да се засаде, засеју брда која су кршевита и скоро гола? Код нас има четири брда која су каменита, али би се ипак могла пошумити, јер има и земље где није стена. Сада су та брда обрасла, местимично, црним глогом и где-где дивљим крушкама, које козе гуле и уништавају. Ја бих о свом трошку засејао ова брда багремом јер багрем поред осталога и медоносна биљка и то би било врло корисно, јер се многи код нас баве пчеларством али на најпримитивнији начин.

Стога молим Срп. Пољ. друштво да ме извести преко Тежака: која врста багрема је најбоља за те сврхе као и колико семена треба за 1. хектар и као се сеје: да ли директно на земљиште које се хоће да пошуми? Ако није оправдано моје мишљење о багрему, онда којом другом биљком? Али имајте у виду медоносност. Славко Танчић, учитељ из Стрелца.

Одговор: На питање о пошумљавању голих брда у вашој околини, а према описаном стању терена и потреба, можемо вам препоручити обичан багрем као најбрже и по- најлакше. Баграново семе најлакше је засејати у градини, ту произвести расад, па садницама засадити голе стране. Упутство о свему томе наћи ћете у Тежаку број 49 и 50 од прошле године. Потражите га од среског економа ако га нема у вашој општини. Узмите за сада до 2,5 килограма семена с којом можете засадити 100 квадратних метара или један ар добро обрађене и од корова очишћене земље. Од ове количине семена можете произвести садница довољно толико, да све можете савладати у једно време сађења, а да вам не остане ништа непресађено.Доцније идућих година, ако вам буде требало поновите на исти начин и према искуству, које будете овим радом већ стекли. Одакле би и по коју цену могли добити багреново семе најбрже, обратите се најближем среском или окружном економу- Како козе па ни остала стока неће оставити на миру засађени барен, не остаје вам друго, но да захтевате од надлежне Шумске управе, да тај простор, који желите багреном засадити, још одмах унапред стави под забрану на основу закона о шумама, докле се багрењак не би подигао толико, да га по том стока не би могла штетити.

- Наставиће се -

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.