Екипа из Камбелевца је на манифестацији „Сусрети села“ у такмичарској 1977/78 години, а у категорији Очување старих обичаја у Лужници, извела стари обичај „Седењћа“.

СЕДЕЊЋЕ

Пре Другог светског рата и у годинама након завршетка рата млади Лужничани и Лужничанке дружили су се на седењћама. Седењће су организовале девојке окупљајући се око ватре коју су ложиле по махалама. Оне су око ватре плеле, преле и певале и својом песмом су дозивале момке да дођу на седњћу. Од седењће се није одустајало ни у случају лошег времена. Тада би се седењћа организовала у некој кући уз петролејку, где су домаћини били благонаклони према омладини и њиховом понашању.

Pročitajte još:

Како су некада органозоване седњће о томе је у једној емисији Радија Бабушнице говорила Лоза Здравковић из Камбелевца, која је својим анђеоским гласом и певањем лужничких народних песама, задивила професоре музикологије. Она каже:

„Прво се зберемо да наберемо дрва, па идемо у дрва, идемо по шљивари, кршимо сливе, сливе кршимо, сецамо, сечемо дрва, и излезнемо на „Плуждину“ (центар села Камбелевца на коме се налази школа, продавнице, игралиште, сточна вага, ветеринарска амбуланта....) и кладемо огањ. И доодимо једна по једна, доодимо, па кад се зберемо запевамо: „Кој га нема на седњћу и дојде да не дојде, пошл че да дојде“. На седењћу смо доодиле и облекло које смо си носели преко д`н, а кудеље и столице су биле обавезне. A онда крене песма:

Дођи драги довече у село

Чекају те девојке на прело,

На прелу су све лепе девојке

И све плету чарапе за момке.

Или:

Седела сенћа седењћа

У пусту кућу попову.

Нешто им лупну на врата!

Све девојће побегоше,

А Љиљана не побеже.

Све су мајће запојале.

Љиљанина заплакала.

Песма девојака привлачила је момке који су долазили на седењћу, а тачно су знали у којој махали се на седњћи налазе најлепше девојке. На седењће су долазили и момци из суседних села.

Видосава Дуда Здравковић у истој емисији каже:

„Кад сам ја била малечка па сам имала комшике, и теј наше комшике су имале момци. И оне певају на седењћу , а момци такој иду одозгоре низ пут и они запевају. Оне певају и дозивају их, а они певају да им јаве да су ту близу. И када дојду момци тува при њи оне и заберу с кудеље па их бију . И запевају:

„Пцета лају, нешто тужно лају,

ако су наши дајте их дајте,

ако су друђи лајте их лајте.

На седњћама су се рађале нове љубави, први пољупци,забрањене љубави, а многе бракове изродиле су некадашње седењће.

Са седењћама се престало шездесетих година прошлог века, а замениле су их игранке. Са новом музиком, новом модом и новим љубавима.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.