Податак о оснивању библиотеке у Бабушници добивен је на основу казивања Чеде Манића (благајник Бабушничке Народне књижнице 1930. године), учитеља из Драгинца, који је након оснивања библиотеке долазио у новосновану установу како би узимао књиге на читање, а био је и заинтересован за рад и развој библиотеке. Библиотека у Бабушници основана је 1930. године на иницијативу Обрена Петровића, мајора граничне јединице војске Југославије, Аце Станковића, учитељa у Бабушници и мештана Славка Цолића, Николе Станковића, Владе Станковића, Лазара Станковића, њен назив био је БАБУШНИЧКА НАРОДНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА СРЕЗА ЛУЖНИЧКОГ.

Књижница је била смештена у кући Градимира Вујчића званог „Баја“. Од добровољних прилога и чланарине купљене су књиге, док су неке добивене на поклон. На почетку их је било око стотину. Многи грађани су се окупљали у библиотеку током вечерњих часова како би узимали књиге на читање, читали новине или играли домине, шах или табланет. Такође се препричавао садржај прочитаних књига, а уједно су се правили планови за развој библиотеке. Број књига се временом увећавао, тако да је пре доласка бугарског окупатора, било око 800. Сталног библиотекара није било, већ су се смењивали радећи волонтерски. Све књиге по долску бугарског окупатора су спаљене (?).( У свом докторском раду, Елизабета Георгијев из Димитровграда наводи податак за Први светски рат да су бугарски окупатори заплењивали књиге које су однели у Софију, а да су касније, након завршетка рата све књиге враћене у Београд, тачније Народној библиотеци).

После Другог светског рата , библиотека је најпре формирана при основној школи, а касније је сељакана у кући Сретена Вељковића, обућара из Бабушнице, али је због отварања кафане у тој просторији библиотека пресељена у кући Николе Игића, посластичара из Бабушнице (1951).Из куће Николе Игића, 1955. године, књиге се селе у у просторије новоизграђеног Дома културе. Али, с обзиром да је у то време почела изградња „Црног врха“ у просторије библиотеке усељава се поново кафана (кафане су ипак биле много посећеније од библиотеке), тако да се библиотека поново сели у кућу Николе Игића.

Након завршетка изградње „Црног врха“ библиотека се поново враћа у просторије Дома културе.

Библиотечка мрежа је у време социјализма била доста разграната, па је матична библиотека имала филијале и огранке у Звонцу, Ракити, Пресеци, Великом Боњинцу, Љуберађи, Стрелцу и Радосину.

Прва библиотека у оквиру неке фабрике у Бабушници основана је у фабрици-OОУР „Лужница“ . Она је отворена 17. јануара 1980. Поседовала је фонд око 400 књига, а за први месец дана чланску књижицу добило је 135 радника.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.