ДНЕВНИ ЛИСТ „ПОЛИТИКА“ ИЗ 1938. ГОДИНЕ

28. јун

УЧЕСНИЦИ КОНГРЕСА НОСИЛАЦА „АЛБАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ“ НА АВАЛИ

Међу учесницима Конгреса носилаца „Албанске споменице“ био је и представник Среза Лужничког Лазар Ћ. Станковић.

У тексту стоји: „Јуче поподне посетила је група учесника конгреса Удружења носилаца Албанске споменице, њих осамдесет на броју, Авалу, где су се поклонили Гробу Незнаног јунака и положили венац...Председник Удружења г. Живко Јоксимовић, директор гимназије у пензији, одржао је пригодан говор.

Делегати су затим разгледали маузолеј Незнаног јунака, на коме се радови приводе крају.

ПОРОДИЦА ЛАЗАРА СТАНКОВИЋА

Успон и пад једне грађанске породице из Бабушнице

Лазар Станковић рођен је 20. марта 1886. године у Столу. Био је ожењен Наталијом која је рођена 6. марта 1884. године у Вави. Имали су два сина: Светислава (рођеног 1. фебруара 1912. године) и Душана (рођен 25. децембра 1921, преминуо 1937. године као ученик четвртог разреда, четврте мушке београдске гимназије) и три кћери: Надежду (рођену 4. Априла 1906. Године), Веру (рођену 25. августа 1919. године) и Босиљку (рођену 13. новембра 1925. године). Имао је и брата Миливоја који је био парох у љуберашкој цркви, а касније је добио премештење у Прокупљу. Лазар је, пре II светског рата, држао кафану „Сарајево“ у Бабушници, место где се окупљала бабушничка господа са својим лепшим половинама. Писци монографије о ФК „Лужница“ кажу да је управа клуба своје састанке држала у Лазиној кафани, а да је његов син Светислав био секретар клуба. Такође кажу да је крајем августа 1931. године у кафани одржан бал поводом десетогодишњице ступања на престо Њ.К.В. Александра I Карађорђевића. Постојао је и кодекс облачења, сви мушкарци су били дужни да носе одела са лептир машном или краватом, док су бабушничке даме биле у дугачким хаљинама. Ову забаву организовали су Бабушнички Спорски Клуб „Лужница“ и Соколско друштво Бабушница, а цео приход од улазница припао је фудбалском клубу за нормално функционисање. Лазар Станковић је био богат човек и здушно је помагао фудбалски клуб и Соколско друштво Бабушнице. За изградњу цркве у Бабушницу обезбедио је 10.000 цигала, помагао је око изградње нове зграде основне школе у Бабушници заједно са тадашњим народним послаником и председником општине Александром Станковићем.....

Многи мештани Бабушнице говоре да се окумио са краљем. Када је 2. Јуна 1927. године Њ.К.В. Александар I Карађорђевић посетио Бабушницу (истог дана посетио је Белу Паланку, Пирот и Цариброд), свечани дочек приредили су му Александар Станковић председник општине, срески поглавар и велики број становника Лужнице .Привилегију да му уручи букет цвећа имала је Лазерева кћи Вера Станковић. Прусуствовао је, као изасланик Пиротског округа, сахрани Њ.К.В. Петра I Карађорђевића, 22. августа 1921. године о чему сведочи објава Начелства округа Пиротског од 19. августа 1921. године.Још један занимљив податак:Данашња улица 7. Јул пре рата носила је назив улица Краља Александра.

Иначе, Александар Станковић и Лазар Станковић били су оснивачи Демократске странке у Бабушници, а били су чланови Окружног одбора странке, те су у њој имали велики утицај. Захваљујући њима, изграђена је нова школска зграда у Бабушници 1938. године. Лазар Станковић је био изузетан говорник. Захваљујући томе, углед ДС се брзо ширио и захваљујући њеном снажном утицају у Лужници, на изборима за Конституанту од 28. новембра 1920. године, демократе су добиле 63% укупних гласова, те су тиме обезбедили сигурну победу.

Лазар Станковић је учесник Балканских ратова и Првог светског рата. Са српском војском преживео је албанску голготу, а учествовао је у пробоју Солунског фронта и ослобађању Србије. Носилац је Албанске споменице.

Био је члан Соколског друштва Бабушница, Удружења четника Бабушница и Удружења писара општинских судова (1904. године - имао је прелеп рукопис за то време).

Његове ћерке су биле напредне у сваком погледу. Праве даме: слушале су, за то време, модерну музику (шлагере), облачиле су се веома модерно и у кафани њиховог оца постојала је посебна просторија за приказивање филмова, о чему смо већ писали.

На жалост, после Другог светског рата, ослободиоци оличени у НОО Среза Лужничког су просто „уништили“ породицу Станковић. Узета им је скоро сва имовина и Лазар Станковић је напустио Бабушницу и Србију. Почео је са новим послом у Хрватској и Босни. Његова деца: Светислав и Босиљка живели су и преминули у Београду, Надежда - Нада у Сплиту, док је Вера преминула у Бабушници у дубокој старости. Остатак имовине им је „разграбан“ током деведесетих година.

Лазар Станковић преминуо је 28. фебруара 1972. године. Сахрањен је на бабушничком гробљу, поред своје супруге Наталије (преминула 1962. године) и сина Душана.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.