Не постоји податак када је тачно основано Соколско друштво у Бабушници, али највероватније да је основано 1930 или 1931. године. Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика.

Лазар Станковић (20.3.1886. године), трговац и механџија био је члан Соколског друштва у Бабушници и близак Његовом Величанству Престолонаследнику краљу Александру I Карађорђевићу. Био је члан делегације из Пирота која је присуствовала на дан погреба Њ.В. Краља Петра I Карађорђевића.Лазар Станковић је био део делегације уместо Карла Скацела, једног од најпознатијих Пироћанаца који је рођен у Чешкој и који је у Пироту имао своју апотеку. Био је ожењенем учитељицом Олгом Јовановић из Пирота, a kао болничар учествовао је у Балканским и Првом светском рату.

Старији наши суграђани кажу да је у његовој механи „Сарајево“ постојала посебна просторија у којој су се приказивали филмови. То нису били „класични“ филмови, већ краткометражни филмови које Савез Сокола снимао у пропагандне сврхе. Претпоставка је да су се овакви филмови приказивали у Лазиној кафани.

Филм као пропагандно средство Савеза сокола

Значај филма као просветног средства у Савез Сокола уочен је 1931. Тада почиње рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма. Сем соколских филмова соколска друштва и чете приказивали су здравствене филмове добијене од Хигијенских завода прије свега на селу. Међу филмовима које су у међуратном периоду снимали соколи истицао се дугометражни документарни филм „Ој летни сиви соколе” о таборовању новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Соколи су се трудили да се са таквим филмом супроставе утицају страних филмова у Југославији.

Соколски савез

Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине Југославије. Седиште је било у Београду.

Старешина Соколског савеза је био наследник престола Петар Карађорђевић. Старешина и Управа су управљали целокупним радом Сокола Краљевине Југославије и представљали целокупно соколство. Саветодавни органи за проучавање и решавање начелних питања били су: Главна скупштина, Одбор делегата жупа и Одбор начелника жупа.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.