ДРАГОСЛАВ МАНИЋ ФОРСКИ

(1936-2024 )

Напустио нас је највећи лужнички писац у њеној историји-наставник српског језика Драгослав Манић Форски.

Pročitajte još:

Драгослав Манић Форски рођен је 11. септембра 1936. године у Радошевцу. Био је наставник српског језика и књижевности, носилац признања „Најдражи учитељ“,“ Вукове награде“ , Дипломе „Пушкин“ (Москва), „Повеље Карађорђевић“, „Златокосе богиње“ (Оџаци), „Копријана“( Дољевац) и др.

Објавио је следеће књиге: Aнтологија Лужничких народних песама, Лужничка народна баштина, Лужнички речник, Мана Лужничћи, Печалбари, Јесен живота, Самовања, Стихови, Песме, Тања (песме за децу), Лутка (прича за најмлађе), Дуга, Теме, На огњишту (драма)...

Ушао је у Антологију европске хаику поезије. Преведен на неколико језика. Превео је фототипско издање песама Десанке Максимовић на руски језик. Написао је више рецензија за књижевне ствараоце Горњег Понишавља и више чланака из области просвете и политике.

Добитник је Златне плакете шаховског савеза Србије. Био је почасни је председник Шаховског клуба „Лужница“.

Почивај у миру драги наставниче Форски, сада си заједно са својим Гораном, на неком бољем и лепшем месту.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.