(1951-2014)
Ову објаву посвећујемо човеку који је обележио фудбал у Лужници крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века. Најбољем центарфору у историји клуба.
Томислав Стојадиновић, један од најбољих центарфора ФК „Лужница“, рођен је 1951. године у Горчинцу. За ФК „Лужницу“ почео је да игра 1971. године, а своју каријеру у клубу завршио је 1982. године. Касније је играо и за ФК „Горчинце“ у Општинској фудбалској лиги Бабушнице са којом је освојио две титуле првака. Прву титулу освојили су у премијерној сезони Општинске фудбалске лиге, у конкуренцији 15 клубаова, 1980/81. године. У финалној утакмици лиге (финалну утакмицу играли су победници група) победили су екипу Драгинца резултатом 4:2. Другу титулу у општинској лиги освојили су у сезони 1983/84. године.
Био је висок, корпулентан и по својим брковима препознатљив. Својом појавом и брковима више је подсећао на епског јунака Марка Краљевића и по статсу и по карактеру. Бескомпромисни борац, што би рекли спортски коментатори „стављао је главу где неки фудбалери не би поставили ни ногу“. Због тога је и добио горе поменути надимак. Са противничким одбранама водио је буквално рат. Што би рекао Бора Ђоређевић: „Био је тучен, али богами, и он је њих тукао“. Понекад их је, у жару борбе, хватао и за гушу. На њега су кидисале противничке одбране јер је има јак, прецизан шут. Могао је да да гол из свих позиција-шутирајући са двадесет, тридест метара. Због своје „ратоборности“ кажу да је имао нотес у коме је водио евиденцију ког гостујућег играча је ударио и са ким је има тешке дуеле. Драган Голубовић и Саша Илић у Монографији ФК „Лужница“ кажу да је Тома, када би се завршио поподневни тренин петком, говорио тренеру: „Ја не идем у недељу на страни, бићу тепан до даске“. И тако је Лужница одлазила на гостовање без свог центарфора.
Осим што је водио „рат“ са противничким играчима, Тома је често улазио и у „рат“ и са судијама. На утакмици Између „Лужнице“ и „Моравца“ из Житковца, која је одиграна 12. маја 1979. одине, у оквиру Нишке фудбалске зоне, дошло је до туче између играча „Лужнице“ и судија. У том свеопштем метежу највише су страдале судије Ранђеловић и Богосављевић, као и Тома Стојадиновић кога је помоћни судија Ранђеловић заставицом ударио у главу. Овај сукоб је настављен и у свлачионици где је поново избио обрачун између Томе и помоћног судије. Наравно, дебљи крај извукао је „несрећни“ судија махач. „Лужничке новости“ из 1979. године су пренеле да овакав физички обрачун на утакмици није забележен у историји Фудбалског клуба „Лужница“. Дисциплинска комисија Нишке фудбалске зоне казнила је ФК „Лужницу“ забраном играња шест утакмица на свом терену, док су тренер и председник „Лужнице“ др Мирољуб Јовановић и Душко Ристић суспендовани од стране дисциплинске комисије до даљњег, а исту судбину поделио је и најратоборнији играч тог дана Томислав Стојадиновић.
Интересантни су били наслови у „Лужничким новостима“ када би Тома блистао на некој утакмици. Драган Голубовић који је пратио фудбалска и друга спортска збивања у Бабушници, скоро увек би стављао наслов : Стојадиновићев „снајпер“ срушио противника“. Када је „Лужница“ победила „Асен Балкански“ са 5:0, Голубовић је написао: „Најлепши гол на утакмици постигнут је у 19. минуту. На набачену лопту са стране скочио је центарфор „Лужнице“ Стојадиновић и постигао ретко виђен гол главом“.
Утакмицу каријере одиграо је против „Железничара“ из Ниша, у оквиру ЈУГО-КУПА на којој је постигао три гола. Најдражи гол му је био на пријатељској утакмици у Нишу против "Радничког“, када је бившем голману репрезентације Југославије Драгану Пантелићу дао гол са 35. метара удаљености. А старији наши пратиоци се сећају која је голманска величина био Драган Пантелић . ( једно време је био стални извођач једенестераца за „Раднички“, а остаће упамћен и по голу који је дао, шутирајући из свог шеснаестерца, од свог противничког гола , Енверу Марићу, голману ФК „Вележ“ из Мостара.
Тома је волео и мали фудбал. Са својом екипом „Прлималац“ учествовао је скоро на свим турнирима који су се одржавали у Лужници у летњем периоду и махом су освајали прва места. Ипак је Тома био страх и трепет, у фудбалском смислу, а богами и физичком смислу, за све противничке екипе.
У ФК „Лужница“ остаће као врстан голгетер, незадрживи центарфор и познат по ударцима главом (главом је шутирао као ногом) и прецизбним шутевима из даљине.
На жалост, Тома је умро млад, почетком 2014. године.
Драган Пантелић, голманска легенда југословенске репрезентације и ФК „Раднички“ из Ниша, коме је Тома дао гол са 35 метара, преминуо је 20. октобар 2021. године.Оно што их је повезило је година рођења, 1951.
Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.




















Želite širu diskusiju?
Otvorite Građanin forum i nastavite razgovor sa zajednicom.
Nalog nije obavezan. Ako ga imate, možete se prijaviti ovde. Komentar gosta biće vidljiv nakon odobrenja uredništva.