Хармоникаш из Радошевца

Један од најпознатијих хармоникаша Лужнице свакако је и Славољуб Урошевић, звани „Лака `армоникаш“ из Радошевца. Рођен је 1959. године и од малих ногу је заволео звук хармонике. Хармоникашки занат учио је код чувеног мајстора Добривоја Милановића из Ћићевца. Од 1977. године активно свира хармонику и с а својим оркестрима испратио је многе регруте у ЈНА, свирао на многим свадбама, веридбама, рођенданима, славама, игранкама.... „Лака“ је био шеф оркестра, док су се остали временом замењивали. Тада је у селима Лужнице живело много младог света. „Ех, то су била златна времена“, каже „Лака“ који је већ одавно, спортским речником речено, „окачио хармонику о клин“. Иначе, „Лака“ је свира и у војном оркестру када је служио војни рок у Бенковцу.

Из тог времена, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века, остала су сећања на неке „чувене свирке“ по нашим селима и у Бабушници. Његов оркестар нису качили по шљивама, дудовима и осталим дрвећем да свирају, али су на једном испраћају у Бабушници морали да свирају гостима са врха гараже.

Било је и комичних ситуација, али тада су деловале доста озбиљно. За житеље Радињинца важи чувено гесло да сте успели у животу: „Кућа зидара, пушка танџара и Лада самара“. Бије их глас да су превише агресивни у комуникацији и да лако потежу за насиљем, али су у суштини добри, вредни и гостољубиви људи. Седамдесетих година прошлог века, младић из Радињинца испросио је девојку из Бердуја. Сватови су из Рaдињинца заједно кренули са „Лакиним“ оркестром кренули су пут Бердуја да испросе и доведу младу у село. Све је добро кренуло, али је запело око откупа младе кда је одједном избила масовна туча између сватова са једне и друге стране. Оркестар се спасавао бекством кроз шљивике и ливаде све до Радињинца. Иза њих је трчала невеста са све венчаницом и велом. У Радињинцу је настављено свадбено весеље без присуства гостију из Бердуја.

У Братишевцу су свирали прошевину и све се завршило како треба. Када је оркестар кренуо кући убрзо их је стигла испрошена млада. Заљубила се у једног члана оркестра и тако се неславно завршила прошевина. Несуђена млада наставила је своје путешествије са чланом оркестра.

Свирао је и наступао је на „Сусретима села“ за Радошевац и Извор . Са Радованом Јовановићем „Карчом“ били су савршен хармоникашки тандем, а „Карча“ је имао и сјајане гласовне могућности. Једном речју био је одличан певач.

Било је још догодовштина на свиркама „Лакиног“ оркестра, али то би могло данима да се приповеда.

„Ех, то су била златна времена“ са сетом у гласу каже Славољуб Урошевић „Лака“, `армоникаш из Радошевца.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.