СЕЛО ГОРЧИНЦЕ

“ СУСРЕТИ СЕЛА“ 1978. И 1979. ГОДИНЕ

Горчинце је учествовало на манигестацији „Сусрети села“ 1978 и 1979. године.

1978. године, поред Горчинца, учествовала су и села: Камбелевац, Нашушковица, Јасенов Дел, Дол, Богдановац, Брестов Дол, Вава, Братишевац, Радошевац.

Организована су пет кола а на крају су се у финалу сусреле екипе Камбелевца и Горчинца које су освојиле највећи број поена током такмичења.

Финале је одржано 26. фебруара 1978. године у Бабушници, а за треће и четврто место бориле су се екипе Јасенов Дела и Нашушковице, 19. Фебруара 1978. године у Звонцу.

Треба напоменути да су се током акције „Сусрети села 1978“ Радошевац и Јасенов Дел побратимили. Приликом гостовања Радошевчана Јасенов Делу, 20. марта 1978. године спонтано се дошло на идеју о братимљењу ова два села. Када је прочитана повеља о братимљењу настали су срдачни загрљаји. У тек отвореном Дому културе у Јасенов Делу дуго се вило братско коло.

Атмосферу пред финале Камбелевца и Горчинца преноси Драган Божиловић, читаоцима „Лужничких новости“ од 18. Фебруара 1978. Године::

„Дугу и хладну зиму једину су могли загрејати, а и загрејали су „Сусрети села“. Акција чији је циљ презентирање јавности остварења младих на селу из области културно-забавног живота, зблићжавање и упознавање младих преко аматерских културно-забавних активности, народног надметања, спорта, домаће радиности и других активности, успела је у потпуности. И ове године као и досад покренута су села из своје учмалости и пошла у „борбу“ за освајање бодова и што бољи пласман. Учеће није преузела само ООССО, већ и ООСК, ОО ССРН, МЗ, једном речју сви у такмичарским селима. Позорницама лужничких села прошли су такмичари старосне границе од 5 до 95 година. У надметањима за пласман свог села долазило је до усијања, тако да су чланови жирија имали пуне руке после, не само да обуздају такмичарске екипе већ и навијачко расположење и наелектрисана села. У конкуренциј јаких програма као што су били програми Нашушковице ( да подсетимо да је њихова изложба домаће радиности оцењена максималним бројем поена), затим уиграног ансамбла Ваве, село које да је имало више среће у спорту, могло јуришати на сами врх, онда симпатични програм Брестов Дола, упорног Братишевца, расположеног Јасенов Дела, Богдановца, Радошевца, Дола. У финале су ушли најбољи. То су екипе Камбелевца и Горчинца. И док се у оба табора са стрепњом очекује 26. фебруар, по ко зна који пут се преиспитује квалитет тачака, исправљају грешке и убацују нова „тајна убојита оружја“ , што ће фасцинирати жири и изненадити противника.

- Победићемо-изјављују Горчинчани са призвуком резерве, очигледно задовољни својим успехом.

- Камбелевчани се уздају у своје несавладиве спортисте, допуњују програм и самоуверено се виде на место шампиона.

Како ће бити знаће се 26. фебруара када Камбелевчани и Горчинчани стану један другом на „белегу“. Ипак, нама се чини да су сусрети села победили, без обзира на исход финала. Победили су у свим оним пријатељским дочецима, упознавањима и руковањима, заједничким широким уплетеним и расплетеним колима на крају сваке приредбе. Победа се видела на лицима људи који су дочекивали и који су одлазили. Оно што се одигравало на пољанама и позорницама била је само форма једне акције чија је суштина крупним словима исписана још на првим одржаним сусретима и од онда понављана у сваком селу и гласила је: ДОБРО НАМ ДОШЛИ ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ !

О самом финалном мечу између Горчинца и Камбелеваца Божидар Здравковић у својој монографији „Камбелевац-беше село“ пише:

Финале “Сусрети села”

Народна песма каже „Борише се летњи дан до подне“, а овде је борба трајала, неколико минута. Заставица на средини је осцилирала само десет – двадесет центиметара на једној или на другој страни. А онда, снага и тактика учинила је своје, Горчинчани су попадали.

У екипи конопчара најчешћи су били: Николић Д. Градимир, Спасић П. Десимир, Живковић Ж. Велимир, Благојевић Б. Часлав, а техничко и кондиционо вођство било је поверено наставнику физичког васпитања Благојевић Ч. Милету. Кад је рецитација у питању, максималне поене освајала је Димитријевић Д. Данијела – Лела.

У финале Камбелевац се сусрео са Горчинцем.

Лела је наступила са песмом „ Стојанка мајка кнежпољка“, од Скендера Куленовића, сва у црном, изазвала је уздахе и тајац у сали Дома културе у Бабушници.

Поене су побрале и дует у изворној песми Здравковић Лоза и Јаначковић Стевка.

Нашу седењћу заменио је инсерт из IV чина „ Коштане“ од Б. Станковића. Костими су набављени из нишког народног позоришта. Коштану је играла Цица Стојчић, ученица четвртог разреда гимназије. Миткета – аутор, Хаџи–Тому -Манић С. Љубиша, музичари: Камен Влајков – виолина и Никола Трајков – кларинет, прослављени дует Лужнице.

Ова тачка, као најбоља у целој манифестацији из свих села, изабрана је за ревијални део, овог дела Србије у Ражњу.

Завршну реч, која је сачувана, дао је капитен Камбелевца, Здравковић И. Божидар:

„Данас а и вечерас Камбелевчани а и Горчинчани показали су велика и искрена пријатељства, захваљујући баш сусретима села, а то је несумљиво највећа заслуга овој сјајној манифестацији, а истовремено Камбелевчани и Горчинчани су на овај начин постали најбољи тумачи њеног циља: надигравање, надпевавање и благонаклоност за вечито пријатељство међу људима. Победио је онај који је био бољи од свог противника. Горчинчани су сјајни противници. Радује ме што смо победили таквог противника. Хвала свима, а највише онима што су били уз нас.“

Победом у финалу Горчинчани су изборили пласман за учешће на Регионалној смотри у Горњем Матејевцу.

О учешћу Горчинца на Регионалној смотри „Сусрети села“ у Горњем Матејецу, у „Лужничким новостима“ од 13. маја 1978. године пише Драган Божиловић.

Наслов чланка је „Жирирање“. А у чланку стоји:

„ГОРЧИНЧАНИ су наступили прве вечери; шарено, весело и лепршаво, накићено и са програмом пуним лужничког колорита у себи. Блок програм отворен је свадбеним обичајима Лужнижничана. Весео почетак, весела садржина и још веселији крај. „Нађија“ је у пратњи „Нишких весељака“ измамила бучне аплаузе, Станко Станковић својом песмом „Фијакер стари“ је само потврдио своје гласовне могућности и и професионални начин интерпретације. „Шесторак“ и фолклорна група „Младост“ (?) наговестили су осталима из сцене да им у игри неће бити премца. Љиља и Цаца уиграно су отпевале „Јовану“, да би одмах затим наш инструменталиста на фрули подигао публику на ноге. Као круна свега дошло је Шопско оро и први и једини пут ове вечери аплауз препуне дворане Дома култура прерастао је у скандирање. На жалост, све то није било довољно жирију да нас уврсти међу најбоље.

Иако нам се већ неколико година чини да нас на овом такмичењу оштећују, ми упорно покушавамо да се наметнемо жирију, да неко наш труд види и да грешку исправи. Међутим, и ове године нисмо били те среће. Жири је завршио посао и обкјавио: Прва је Прва Кутина (општина Ниш), други Доњи Љубиш (општина Алексинац),и треће место Горња Коњуша (општина Прокупље).

Без обзира на све испало је онако како смо и чули одмах по изласку из аутобуса у Матејевцу: Биће прва Прва Кутина. Ако, мислимо ми, има још два места, ред је и да победе ови из нишке општине јер стара изрека вели: „Бог је прво себи створио браду“. Али зашто нас нема међу најбољима када смо се припремали из све снаге и када смо, истини за вољу, требали да добијемо неку награду.

Наш програм није заостао ни по вредности , ни по квалитету, а ни по уложеном труду за водећим. Наша је грешка што нисмо плакали на позорници, што нисмо пуцали и што нас нису одводили бегови.Остали смо онакви какви смо, распевани и весели и без претензије да хватамо на сентименталност и жиријево меко срце.Има ли у том нашем програму уметничке вредности или не, или је па то што се зове уметност резервисано само за жал, нису могли оценити тројица ма како они били стручни већ је требало пустити да у доношењу одлуке о избору најбољих удела има и публика.

Господин Божиловић у тексту сматра да је екипа Горчинца оштећена од стране стручног жирија и да је пласман могао бити много, много бољи. А можда је овај текст и оправдање за жири из Бабушнице који је, по мишљењу многих, помогао Горчинцу да у финалу „Сусрета села“ победи Камбелевац.

Горчинце је на манифестацији „Сусрети села“ учествовало и наредне, 1979. године, али без неког значајнијег успеха. Те године, у последњем колу ове прелепе манифестације, у Камбелевцу су се састали финалсти из 1978. године. Овога пута екипа Камбелевца била је убедљиво боља и те године поново се пласирала у финале.

Захваљујемо се Драгију Станковићу " Калакурдији" из Горчинца за фотографије које нам је доставио.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.