Сећање на једно заборављено такмичење храбрих и одважних лужничких младића у Љуберађи. Сећање на Комарички вир и комплекс воденица које су биле заштитни знак Љуберађе. Љуберађе која се полако гаси и нестаје.

Скокове са Старог моста у Мостару традиционално су такмичење у скоковима у воду које се организира сваке године крајем јула и које смо сви са дивљењем гледали када смо некада живели у СФРЈ.

Традиција је да мостарски младићи скачу са Старог моста у Неретву. Будући да је река врло хладна, ово је доста ризичан подухват и само највјештији и најспремнији скакачи били су спремни за скок са моста. Скокови датирају из времена градње самог моста, али први скок забележен је 1664.године. Формално такмичење установљено је 1968. године и отад се одржава сваког лета.

Pročitajte još:

Скокови у Комарички вир

По угледу на скокове са моста у Мостару, шездесетих, седамдесетих и осмдесетих година организована су традиционална такмичења скакања са стена у Комарички вир у Љуберађи. Скакало се са висине од 6. м и 12. м. С обзиром да је вода у Комаричком виру, као и Неретви, веома хладана, скакање са висине од 12 м било је веома ризично за скакаче. Најбољи скакачи били су син Лазе поштара-Зоран Цветковић, Драгиша Стојановић, директор основне школе „Светозар Марковић“ у Љуберађи, Драган Јовановић „Гаша“ из Камбелевца и многи други. Скокови су се изводили у две дисциплине: на ноге и на главу. На главу се се скакала тз. „ласта“, а са мање висине „салто“.

Температура воде Комаричког вира била је око 10-12 степени и купање је било могуће само у време најтоплијих месеци-крајем јула и августа месеца . Стари мештани Љуберађе говорили су да је Комарица збирштина за але и ђаволи. А о дубини самог Комаричког вира Сима Илић „Корда „каже:

„Ја сам га мерил, али дно му не најдо. Млого је длбок. Узмем уже од тријес, четирес, растежи, на крај вржем голем камик па га спуштам...Ама дно не могу да најдем. А како чу га најдем кад Комарица нема дно“ (Мирољуб Младеновић Миха: Хидроенергетика Љуберађе и њено коришћење). И Јован Цвијић у својим сабраним делима пише да Комарички вир представља бучницу издубљену у кречњаку , дугачку у правцу речне ширине 10 м, широку 6-7 метара и дубоку 3. до 4. метара.

На жалост, одавно нема више Комаричког вира, нити више има оних храбрих младића који су својим скоковима изазивали дивљење и страхопоштовање код публике која је све то гледала са пута кроји пролази кроз „чаршију“. Нема више ни видре, некадашњег становника Комаричког вира. Нема више старих, предивних воденица, драгуља прелепе варошице, које су биле заштитни знак Љуберађе. Уместо њих изграђен је огроман млин који одавно не ради и ничему више не служи.

Скокови са моста у Мостару и даље се одржавају сваке године и представљају и даље једну велику атракцију за све посетиоце.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.