Некада је у Горњем Стрижевцу било скоро 1000 људи. Рађала су се деца, школа је радила, живело се скромно, али је све одисало животом и надом. На жалост, временом село полако почиње да се гаси. Нема више деце, нема ни школе, а све је мање и људи.

Већ 1979. године у школи у Горњем Стрижевцу ишло је само шест ученика- три у првом, а у осталим одељењима само по један ђак. Учитељ у то време био је Градимир Ђорђевић који је за „Лужничке новости“ рекао да је школа шездесетих година имала 100 ученика, али да је онда почело нагло расељавање становништва, а то је условило и смањење броја ученика у школи.

Одавно више нема ђака у школи у Горњем Стрижевцу, школска зграда је пуста и потпуно руинирана. Она је споменик на нека давна времена када се у селу чула дечја граја, вриска и смех, што је селу давало живот и наду у лепшу будућност. Будућност је дошла, а споменик још одолева зубу времена. Док се не уруши једном заувек. А то ће бити и први знаци да се село лагано, лагано гаси и умире.

Pročitajte još:

БРОЈ СТАНОВНИКА У ГОРЊЕМ СТРИЖЕВЦУ ОД 1948-2011. ГОДИНЕ

1948. године Горњи стрижевац имао је 960 становника, тај број становника остао је и на попису 1953. године. Већ на наредном попису 1961. године број становника пао је на 787, а на попису из 1971. године 601. На попису из 1981. године број становника у селу драстчно је опао- на 399, а тренд смањења броја становника наставља се и на пописима 1991. и 2002. године када је село имало 228 становника, односно 154 становника. Пописом из 2011. године село Горњи Стрижевац имало је 100 становника. Резултати најновијег пописа из 2022. године још нису познати.

Фотографије: фб страница Горњи и Доњи Стрижевац

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.