КОВАЧКИ И ПОТКИВАЧКИ ЗАНАТ

Ковачки занат

Ковачки занат у прошлости међу хришћанским становништвом није био на цени, касније га прихватају, па им он постаје основни, али и допунски извор привређивања. Ковачи су били бројне занатлије како у руралним тако и у урбаним срединама. Израђивали су разне предмете од кованог гвожђа: мотике, секире, вериге, тесле, брадве, варили су гвоздене шине на точковима,оштрили сечива за домаћинства и пољопривредни рад, као и све ове послове везане за обраду метала. Они су радили и веома распрострењени поткивачки-албатски занат, који се као посебни издваја из ковачког. Ове занатлије су се бавиле поткивањем коња и волова. При поткивању се водило рачуна да се не повреди животиња која је и сама моглда, понекад, да повреди поткивача. Стога се њихов посао сматрао опасним и напорним.

У периоду пред Други светски рат у Лужници је било 63 ковача. Ковача је било у селима: Брестов Дол, Валниш, Врело, Вучи Дел, Грнчар, Горчинце, Горњи Стрижевац, Завидинце, Доње Крњино, Доњи Стрижевац, Дучевац, Извор, Калуђерево, Камбелевац, Мало Боњинце, Мезграја, Модра Стена, Нашушковица, Пресека, Проваљеник, Радосин, Раков Дол, Радињинце, Радошевац, Ракита, Ресник, Студена и Црвена Јабука.

По попису занатлија у периоду од 1947. до 1988. године у Лужници је било 27 ковача.

Ковач Мирослав -Мика Линовац Благојевић (1950) родом је из села Линова. После положеног мајсторског заната у Камбелевцу 1967. године почиње да ради у Линову код стрица. Код њега ради од 1968. године па све до 1982. године када се сели у Бабушницу где отвара своју ковачку радњу.

Иначе, у Линову су после рата постојале две ковачке радње.

Ковач Драган Стојановић (1942), родом из села Горњег Крњина ковачки занат изучио је у Зајечару, након чега почиње да га обавља у свом родном крају. Занатску радњу региструје 1970. године и води је све до 1980. Године. Бавио се израдом сејалица, плугова, копачица, делова за кола... Поред њега, у Горњем Крњину су до седамдесетих година прошлог века радиле следеће занатлије: ковачи (2), колари (1), столари (1), кројачи (2), поткивачи (1), пинтер (1)

Ковач Мирко Миљковић-Бакарић рођен је у Штрбовцу 1962. године где је у оквиру старе породичне радионице свога прадеде самостално откривао тајне ковачког заната.

Поткивачки занат

Поткивач и вуновлачар Стојан „Наплат“ Ристић (1965) родом је из села Радињинце. Једини поткивач у Бабушници. Иначе имао је и вуновлачарску радњу у којој је радио преко зиме за потребе локалног становништва.

Пре Другог светског рата у Лужници је било 10 поткивача, док је тај број после рата нарастао на 50 (период од 1947. до 1980. године).

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.