МУТАВЏИЈСКИ ЗАНАТ

Мутавџија Чедомир С. Крстић (1928) из села Линова занат је наследио од свог оца (1915) који је водио радњу све до 1940. године. Од те године Чедомир наставља да води радњу све до 1948. године када га обуставља (Законом је забрањено чување коза). Мутавџије су иначе своје производе израђивали од козје длаке.

Израђивао је следеће производе: покровце, вреће, бисаге (дисадзи), торбе за чобане.Робу је продавао на вашарима у Љуберађи, Бабушници, Власотинцу и околним селима, а робу за продају превозио је коњима.

По предању, мутвџијским занатом бавили су се Турци који су га преузели из источњачке, односно персијске културе, а то се види из назива појединих алата овог заната (разбој, тарак...).

Пре Другог светског рата у Лужници је било 38 мутавџија, а након рата, од 1947. године до 1988. године само 7.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.