Први аутомобил стигао је у Србију 3. априла 1903. године. На железничку станицу приспео је возом, ујутро у 6 сати и 20 минута, из Беча. Власник тог аутомобила био је Божа Радуловић. Ауто је изгледао као мали фијакер, јер је претежно био од дрвата и са доста бучним мотором „Населдорф“, како му је било име. До Првог балканског рата (1912) у Србију је стигло педесетак аутомобила. Данас се аутомобил налази у музеју аутомобила у Београду.

Нема тачних података када је први аутомобил стигао у Лужници, али, Божидар Здравковић у монографији „Камбелевац-беше село“ каже да је у ово село први аутомобил стигао можда пре 1930. године. Аутомобил су могле да приште само богате породице, а једна од таквих била је породица Милић из камбелевца.

„Наиме договоре се браћа учитељ Бора Т. Милић и свештеник Александар Т. Милић као њихов брат од стрица учитељи Миливоја Милић – учитељ да иду у Пирот и да купе ова кола. Највише их је возио Александар. Једном приликом дошло је до квара у месту званом „ Балван“. Како је причао Александар позвао је механичара из Пирота. Овај је дошао и највероватније је квар био мали, али је зато сума коју је затражио за поправку била велика. Тада је Александар рекао: „Па, за толко сам могл ја да га чукнем малко“. Механичар се вратио, још нешто чачкао, тј. намерно покварио аутомобил. Када је Александар хтео да упали ауто, све је било узалуд. Тада му је мајстор рекао: „Хоћеш ли попе да платиш поправку или си ја одох?“ Александар је извадио новац, затим је мајстор још нешто чачкао и кола су прорадила.

Иначе једном приликом возио га је неки шофер из В. Боњинца, довезао га до Горчинца и ту се преврнуо.

Александар није хтеоа да га дотерује, дуго времена, излазила је и нека комисија из Бабушнице, и за ово време људи су скидали и неке делове. Ова хаварија се десила код данашње ћуприје према Камбелевцу.

Једини део који је остао до данашњих дана јесте шасија аутомобила коју је купио Иван Здравковић од Александра Т. Милића и на њу намонтирао казан за ракију, да би био покретан.

Велико Боњинце, као село предузимљивих људи (најпознатији по цигланама и црепанама које су поседовали по целој Србији и содаџијском занату-имали су рање по целој Краљевини.), такође је имало прве аутомобиле пре Другог светског рата. Чак су и радикали Николе Пашића користили аутомобил за агитацију по селу приликом предизборне капање. На жалост, не поседујемо податке о томе када је стигао први аутомобил у Великом Боњинцу.

Аутомобили су били реткост у Лужници, али је за превоз људи и свега осталог коришћена коњска, а највише сточна запрега (волови и краве). Стока је коришћена за вучу, орање и остале пољопривредне радове.

Први аутомобили после Другог светског рата били су популарне „Фиће“, а први „Фића“ изашао је са производних трака „Заставе“ из Крагујевца 18. октобра 1955. године.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.