ПРВИ ДЕО

Кроз нашу Лужницу прошло је много славних личности из Србије и иностранства. Зна се да је славни српски војвода ЖИВОЈИН МИШИЋ ноћио у кули од камена у Горњем Крњину, након посете јединицама српске војске које су чувале бугарску границу.

И војвода СТЕПА СТЕПАНОВИЋ је био чест гост Виденове кафане у Бабушници.

Степа Степановић, истакнути војсковођа, војвода српске и југословенске војске, суделовао је у свим ратовима Србије од 1876. године до 1918. године, а у балканском рату командовао је Другом армијом и био под Једреном, док је у Првом светском рату, најпре заступајући одсутног начелника штаба врховне команде Радомира Путника, организовао мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске , а потом је командовао Другом армијом која је разбила Аустијанце на Церу и која се истакла у бици на Дрини, Колубарској бици, а касније и пробоју Солунског фронта.

Интересантно је да је Степа Степановић вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада примио у Бабушници. Ево шта историчари Саво Скоко и Петар Опачић пишу у књизи „ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ У РАТОВИМА СРБИЈЕ“ (БИГЗ, 1973. године).

„У тим судбоносним тренуцима српске историје Степа Степановић је заступао начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника- који се налазио на лечењу у Глајхенбергу у Аустроугарској. Наиме, после демобилизације Друге армије у августу 1913. године Степа је стављен на располагању министру војске, који га је у априлу 1914. поставио за председника Комисије за утврђивање граничног фронта према Бугарској, где је остао све до објављивања указа о мобилизацији српске војске.

У рано јутро 29. јуна, док је Степа пред кафаном у Бабушници очекивао да му кафеџија донесе црну кафу, деловођа му је уручио телеграм о погибији аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада и његове жене Софије у Сарајеву. Када је прочитао депеш, Степа је неколико тренутака гледао у даљину, а онда испричао њен садржај члановима Комисије и узбуђеним гласом додао:

„То не ваља. Дај боже да Аустрија не баци кривицу на нас. Ако то буде имаћемо страшан рат, можда европски или још горе, а ми се нисмо још ни одморили, а о спреми да и не говорим“.

Бабушницу је посетио и његово краљевско височанство краљ АЛЕКСАНДАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

На сајту Музеја Понашавља кажу да је Краљ Александар I Карађорђевић 2. јуна 1927, после завршеног обиласка Ниша и околине, наставио свој пут цариградским друмом ка Белој Паланци, Пироту и Цариброду (данашњем Димитровграду). Око 10 часова ујутру био је у Белој Паланци, где су га дочекали представници локалне власти: председник општине и срески поглавар, са којим се краљ задржао у разговору о приликама у Белој Паланци. Не излазећи из аутомобила, Његово Величанство је кратко разговарало и са мештанима распитујући се о њиховом стању и жетви те године.

На улазу у Пирот, код Калеа, монарха су дочекали и поздравили представници политичких и војних институција: председник општине Јордан Џаџић, народни посланик из Пирота, командант бригаде и командант 3. пешадијског пука. Пролазак кроз град био је обележен усклицима „Живео Краљ!“ и истакнутим државним заставама, пиротским ћилимима и истицањем краљевих слика окићених цвећем у излозима радњи.

Долазак је изненадио и становнике Цариброда који нису били припремљени за овакав догађај. Аутомобил Његовог Величанства се зауставио испред кафане „Шумадија“, а њему у сусрет кренуо је командант места који је краљу предао рапорт.

Владарев долазак пратило је окупљање становништва на пијаци где се одвезао краљев аутомобил. На пијаци је краљ разговарао са председником општине, са протом и са другим грађанима Цариброда. Кратко задржавање пратиле су овације становништва уз покличе „Живео!“. После тога се свита упутила ка Пироту.

По повратку из Цариброда краљ је свратио у касарну 3. пешадијског пука и разговарао са војницима

После касарне краљ је отишао у Саборну (тијабарску) цркву у Пироту, где су га дочекали свештеници са крстом у руци и са Јеванђељем.

Краљ је присуствовао служби, а његов долазак обележила су црквена звона и нови талас окупљања грађана. При изласку из цркве, задржао се испред плоче где је читао имена људи који су пали у ратовима пре 1918. године. Свита је наставила пут ка згради Официрског дома (данас у дворишту Историјског архива Пирот) где је приређен ручак.

Краљ је даље наставио пут ка Бабушници где га је дочекао председник општине Александар Станковић, срески поглавар и велики број становника. Лужничани кажу да му је букет цвећа уручила Вера Станковић, кћи познатог кафеџије из Бабушнице Лазара Станковића. Након кратког задржавања, свита је наставила свој пут и прошла кроз Љуберађу и Велико Боњинце. Потом је преко Власотинца, долином Јужне Мораве, стигла у Ниш.

У част свога краља, мештани Студене и Великог Боњинца подигли су у част своме крљу споменике након атентата у Марсеју.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.