ЛЕПОТА ЛУЖНИЧАНКИ

РАДОСИНКЕ И РАКОВДОЛКЕ У ПРОШЛОМ ВЕКУ

Радосин и Раков Дол-два планинска, лужничка бисера, која се налазе на најлепшем централном делу слива реке Тегошнице,испод „Чуке“, на првом послератном попису 1948. године имала су скоро исти број становника. Радосин 591, док је Раков Дол имао 591 становника. Број становника се до осамдесетих година прошлог века полако смањивао, да би се, у каснијим годинама, број становника у овим селима драстично смањио. Данас су оба села на ивици опстанка.

Pročitajte još:

Радосин је најпознатији по свом чувеном хармоникашу Чаславу Љубеновићу, првој хармоници Југославије-са фестивала у Сокобањи 1977. године. Иако се са породицом одселио у селу Овча крај Београда, никада није заборавио своје пореколо и свој завичај. Зато се и на његовој, првој самосталној, сингл-плочи нашло „Радосинско коло“.

Хроничар села Радосин Сава Т. Игњатовић каже да је у Радосину је 1955. године први пут приказан филм „Далеко је сунце“ и за већину мештана то је била прва филмска пројекција у животу. Први грамофон у Радосин стигао је 1940. године. Донео га је Славко Милановић из Београда где је радио.

Радосин је једно од ретких лужничких села у коме је отворена прва сеоска библиотека. Сава Т. Игњатовић, наводи да је библиотека званично је отворена 4. јула 1979. године, а да су књиге библиотеци донирали Радосинци који су отишли из села. Највећи број наслова донирали су браћа Маринко и Чедомир Николић из Оџака, преко 200 наслова. „Лужничке новости“ из 1983. године доносе текст у коме се каже да је од 15 априла 1983. године Радосин, једно од најзабаченијих села бабушничке општине, добило своју библиотеку и да је библиотека огранак Библиотеке Народног универзитета у Бабушници. У тексту се наводи да је Народни универзитет за огранак у Радосину обезбедио 209 књига, а у наставку текста додаје се да је вредно истаћи да су и сами мештани организовали акцију прикупљања књига и на тај начин су обогатили своју библиотеку са још стотинак наслова. У скромном фонду библиотеке најбројнија је била лектира за основну школу, пољопривредна литература и мемоарска литература из рата. У библиотеци је добровољно и без икакве накнаде радио Добросав Миладиновић, пољопривредник из Радосина.

Шездесетих година прошлог века, а нарочито крајем седамдесетих у Радосину организовани су културно-забавни програми. И то у зимским месесцима када су печалбари на окупу. Нарочито је био запажен програм радосинских аматера изведен 1978 и наредних година када су са својим програмом посетили Добровиш (два пута), Криви Дол, Стрелац, Раков Дол, Црвену Јабуку и Бабушницу. У групи су били : Стојанка Динић, Станоја Ранђеловић, Томислав Мирковић, Ранко Пејчић, Милоја Крстић, Новица Динић, Драгослав Станковић, Стојанча Видојевић, Сава Милошевић, Мића Игњатовић и многи други.

У селу је било одличних гајдаша попут Зарије Димитријевића Заке. Ника Стојановић, Јевта Митровић и Стојан Стојановић су били одлични кларинетисти, Добросав Миладиновић је свирао трубу, а Трајко Богојевић ударао је у тупан. Село је имало блех музику која је свирала на славама, свадбама, веридбама, удуму, крштењу, рођенданима , вашарима...

Било је и гуслара попут Ранђела Анђелића, Анђелина Глигоријевића, Стојанче Видојевића.

Виолину или по нашем „ћемане“ у Радосин донео је Иван Михајловић из Вучи Дела који се призетио у Радосин.

Раков Дол је најпознатији по свом манастиру"СВ.Петар и Павле" који је изградјен у 14 веку.Од ктитора Константина Деспотовића најмлађега сина Дејана и Теодора,сестре цара Душана..

Године 1834. спаљен је од Турака због појаве хајдука под водјством харамбасе ВЕЛИЧКА..И тада је манастир обновљен..Све до другог светског рата манастир су посећивали верницииз ш ире околине јер се веровало и верује да исцељитељски

На инцијативу професора "Ранђела Богдановића" 1995. године манастир је регистрован у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу и сачињен пројекат обнове и проучавања.

Прва школа у Раков Долу отворена је 1909. године а до тада је коришћена школа у Црвеној Јабуци, која је почела са радом 1852. одине. (https://rakovdol.weebly.com/o-rakov-dolu.html).

И једно и друго село изгубило је велики број људи у Балканским и Првом светском рату (у овим ратовима погинула су 52 радосинска ратника и 55 ратника из Раков Дола), као и касније у Другом светском рату, за време бугарске окупације ових крајева од 1941-1944. године.

Лепоту ових села чинили су вредни и поштени људи. Нарочито жене. Стубови сваке куће и домаћинства. Лепе, скромне и храбре. Са чедним осмехом који одише природношћу и та истинска лепота се не може дочарати шминком, него је то дар духа.

Уосталом о лепоти Радосинки и Раковдолки речитије говоре фотографије које су пред вама, а које смо позајмили са фб страница Радосин и Раков Дол-наследници и Радосинске хронике.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.