КАКО СЕ НЕКАДА ОБЕЛЕЖАВАО ДАН РЕПУБЛИКЕ 29. НОВЕМБАР У ЛУЖНИЦИ

Дан Републике био је празник у бившој СФРЈ који се славио 29. новембра.

Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943, када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.

Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији и Црној Гори односно тадашњој Савезној Републици Југославији . Дан Републике остао је званични празник у СРЈ све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

У Лужници Дан републике су припадници Комунистичке партије обележавали свечаном седницом на којој се говорило о тековинама народноослободилачке борбе и револуцији. Дељена су признања и захвалнице заслужним појединцима, а празник је коришћен и за пријем нових чланова у Савез комуниста. Понекад су на тај празник отварани мостови, путеви, школе....

У сали Дома културе би се одржавала приредба: уз незаобилазни рецитал, хорско певање, рецитовање и наступ КУД „Младост“, односно фолклорне секције.

Обичан свет који је живео по лужничким селима обично је користио овај велики празник за свињокољ и дочек гостију, односно родбине која је живела у већим градовима Србије. Омладина би у сеоским салама, у вечерњим часовима организовала приредбу са рециталом и певањем револуционарних песама, а све би се завршавало игранком.

Празник је био познат по томе што је радничка класа умела да споји и радне и нерадне дане (празничне дане) , тако да се одмор и празновање продужавало на неколико дана (а не само на два дана колико се празновао Дан републике).

Све у свему, југоносталгичари и даље сматрају да је 29. новембар био највећи државни празник у СФРЈ.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.