Фото архива: Горан Јовановић

Како каже госођа Мирјана Зорић старе заборављене шкриње и ормари често су права ризница породичног блага, али и вредна сведочанства прохујалих времена и појединачних судбина, које завређују колективно историјско памћење и доприносе култури сећања на прошлост и људе који су у њој живели.

Посматрајући старе фотографије, на неки начин оживљавамо неке заборављене тренутке, нечија сећања, нечије животе... враћамо се времену када се другачије живело... када се другачије облачило... када људи нису бежали од рада и посла... када села нису била пуста, већ пуна деце...

Pročitajte još:

Али много времена је прошло од тада, много тога се променило, мењале су се генерације, мењао се систем вредности, једном речјју, дошло је неко друго,“модерно“ време.

Променили смо се и ми, многе тренутке смо заборавили, многих људи се више не сећамо, многе нисмо ни упознали. Али, остале су те старе фотографије које, иако избледеле и похабане, чувају тренутке којих можда више нема ко да се сећа!

Све ове фотографије које се налзе на овој страници чувју наше сећање и нашу историју.

И ове фотографије које данас објављујемо су део наше историје и враћају нас у време када се живело скромно, али срећно, када су породица и деца били највеће богатство, када су људи били насмејани, пуни наде и снова, када су падале топле летње кише, а зиме биле хладне и са пуно снега.....

Прва фотофрафија: Жика Јовановић на вашаришту у Бабушници, на старом фудбалском игралишту, припрема мекице за посетиоце вашара. Најлепше и најукусније мекце су прављене на вашариштима (Бабушница, Љуберађа, Звонце..).

Друга фотографија: Жика Јовановић са чезама од Стрелца на путу ка Бабушници.

Трећа фотографија: Атмосфера у некадашњем „Црном врху“. Жика са хармоникашем и пријатељима.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.