Мали-велики човек Лужнице који је обележио и спорт и физичку културу Бабушнице. Као и Педа Ћирић, прерано је отишао са животне сцене и отишао у вечност. Ове објаве посвећујемо Жарку Николићу Ж`ЦУ , наставнику физичког васпитања у основној школи „Иво Лола Рибар“ у Бабушници, фудбалеру ФК „ Лужница“ и шахисти Шаховког клуба „Лужница“.

Жарко Николић рођен је 15. новембра 1940. године у Бабушници.

У монографији фудбалског клуба „Лужница“, аутора Драгана Голубовића и Саше Илића, о популарном Ж`ЦУ између осталог стоји:

„ Ни мањег играча (растом), ни краћег надимка, ни веће „четворке“ у дресу „Лужнице“. Десет година фудбалер, двадесет година шахиста и увек у тиму „Лужнице“. На фудбалском терену био је велики борац. Имао је и посебног навијача на утакмицама, вереринарског техничара Љупчу Стојчића. Многи памте како је је на утакмицама Жаретов навијач вијао: „Врти!, Врти!, Врти“. А он је знао да да мота лоптом као да му је за ногу везана. Иако низак растом Жаре је давао голове- главом. Како? Бацао се за полувисоким лоптама, које су за више играче биле ниске, а за Жарета таман.

У шаховском клубу „Лужница , Жаре је био „осма табла“По величини, рекло би се. Али, освајао је поене. А када прође дан у коме је провео пет сати за шаховском таблом он би говорио: „Много је теже играти шах него фудбал. После фудбалске утакмице ја заспим као заклан, а после шаха не могу да заспим. Само ми фигуре играју пред очима“

Жаре је био наставник физичког васпитања, волели су га и ученици и колеге наставници. Волели су га сви који су га познавали, и поштовали они који га нису познавали. Јер Жаре је био добар човек, што би ми Лужничани рекли „душа од човека“, увек насмејан и пристојан.

Прерано нас је напустио Жарко Николић Ж`Ц. Његово срце престало је да куца 2008. Године. Иза себе оставио је супругу Слободанку, ћерку Данијелу и сина Драгана.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.