Гумене куглице уместо хартија, дрвене гласачке кутије, жене на биралиштима, недемократска кампања, притисци на опозицију и убедљива победа комуниста.

Тако би се у једној реченици могли описати први избори у држави тек изашлој из крвавог Другог светског рата, са новим политичким уређењем.

Гласачи су 11. новембра 1945. бирали посланике за Уставотворну скупштину тадашње Демократске Федеративне Југославије.

Опозиција је бојкотовала изборе, па се „од Вардара до Триглава" гласало само за кандидате Народног фронта Југославије, коалиције на челу са Комунистичком партијом.

Носилац листе био је маршал Јосип Броз Тито, лидер комуниста и касније, доживотни председник државе.

Ово су први избори на којима су право гласа имале жене, војници, сви пунолетни грађани, али и малолетни партизански борци.

Гласало је више од 7,4 милиона бирача, око половине становништва поратне Југославије, док је укупна излазност била 88,66 одсто.

Бирали су се посланици два дома - Савезне скупштине и Скупштине народа, а листа Народног фронта Југославије, предвођена Титом и комунистима, добила је више од 6,7, односно 6,5 милиона гласова.

У својој монографији „Студена село у Лужници“ Драган Милосављевић пише да су на првим послератним изборима у Лужници пред гласачима налазиле три кутије: прва са кандидатима Народног фронта- Живојин Николић Брка и Синиша Станковић, дрга са кандидатима демократске опозиције-Јаша Продановић и Драгољуб Јовановић и трећа у народу позната као „ћорава“ кутија, односно кутија на којој није било листе кандидата. Резултати бројања гласова показали су убедљиву победу листе Народног фронта (сва места у Савезној скупштини њих 354 добили су представници Народног фронта). Посланице Савезне скупштине су на седници одржаној 29. новембра 1945. године укинули монархију и преименовали дотадашњу Краљевину Југославију у Федеративну Народну Репоблику Југославију (ФНРЈ).

Први скупштински избори у Србији, као ентитету ФНРЈ одржани су 10. новембра 1946. Године. Били су то избори за Уставотворну скупштину Народне Републике Србије. Први пут право гласа добиле су жене и војници, Гласало се куглицама, завлачењем руке у отвор сваке од гласачких кутија и спуштањем куглица, која се добијала на изборном месту од изборне комисије, у ону кутију на којој се налазила залепљена гласачка листа за коју се гласач одлучио. Гласачки листићи су први пут коришћени за изборе 1953. године.

Паралелно са формирањем виших органа власти радило се на успостави извршних органа власти на локалу, односно избора за Срески народни одбор.

Једнопартијски систем у СФРЈ, у којој је Савез комуниста имао одлучујућу улогу трајао је до 1990. године, када је у Србији уведн вишепартијски систем.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.