Рођен је у Свођу и по њему је добио надимак „Свође“. Био је пример успешног ученика, доброг омладинца, врсног учитеља, наставниак физичког васпитања, фудбалера и спортског радника и резервног капетана ЈНА. Био је учитељ у Извору, касније у Калуђереву, Камбелевцу, а потом у Бабушници, где је радио као наставник физичког у основној школи „Иво Лола Рибар“. Свим својим срцем као фудбалер, голман, тренер и спортски радник живео је за ФК „Лужницу“ и њене боје, за њен напредак и опстанак.

На жалост, преминуо је млад, у Бабушници, крајем августа 1984. године.

„Лужничке новости“ из 1984. године о томе пишу:

Pročitajte još:

„Изненадна смрт педесетдвогодишњег Бранислава Станковића „Свођета“ потресла све грађане Бабушнице и све оне који су га познавали. Овај заљубљеник у спорт више од две деценије предано је радио у Фудбалском клубу „Лужница“, СОФК-и, Општинском фудбалском савезу и ругим спортским организацијама. Био је фудбалски тренер и надасве васпитач младих генерација у школи и на зеленом пољу.

Дао је велики допринос фудбалском спорту у Бабушници.

Увек спреман да са играчима и љубитељима фудбала подели радост победе и тугу пораза, остаће упамћен као један од најомиљенијих спортиста наше средине“. (Драган Голубовић).

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.