Многи кажу да је велики допринос отварања погона „Тигра“ у Бабушници дао народни херој из Лужнице (Орден народног хероја званично добио 1953. године) Живојин Николић-Брка. Његова је концепцијабила да Пирот постане јака индустријска база, која ће развијати општине Бабушницу и Димитровград.

Посланик у Већу народа Скупштине Југославије проговорио је у име народа Лужнице, залажући се за мере помоћи у циљу њеног бржег развоја и ослобађања од печалбарске торбе. Министар привреде Франц Лескошек, а да би се реализовао план изградње фабрике аутогума у Бабушници Наиме, у периоду од 1974. до 1977. године уз велико и упорно ангажовање Општине и свесрдну помоћ и одлучан наступ „Тигра“ из Пирота, посебно Радета Маринковића, директора, и његових сарадника, кренуло се у изградњу ове фабрике.

Пројекат изградње чији је носилац био „Тигар“ добио је пуну подршку Фонда за развој неразвијених подручја Србије и пословних банака са подручја Пирота и Ниша.

За врло кратко време припремљена је програмска документација, обезбеђена су средства, кренуло се у изградњу фабрике, која је у кратком року завршена и отпочела са радом 25. новембра 1977. године.

Предрачунска вредност нвестицијаизносила је 93.000.000 милиона динара. А у инвестирању фабрике учествовли су и радници који су се запошљавали у фабрици (износ учешћа средстава радника који су се запослили у „Тигру“ износио је 2.000.000 динара).

Ова фабрика је већ у 1978. години имала преко 400 радника, а у 1981. години 579 радника.

Иначе, за Фабрику аутогума у Пироту и погон у Бабушници заложио се и сам маршал и председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Иако су се многи савезни посланици противили да Пирот буде центар гумарске производње, савезни посланици Пирота, Бабушнице и Димитровграда успели су да уговоре посету самом Титу 1957. године. Било је то месец дана после посете Тита Пироту. (према програму СавезногаЗавода за планирање, који је предвиђао будући развој гумарске индустрије у Југославији, развој пнеуматике био је могућ само у Борову“ и „Сави“, с обзиром на то да су једини испуњавали услове).

Долазак до председника ФНРЈ био је сложен јер је процедура трајала месецима.

Први корак повукао је Брка тиме што је у Пирот и „Тигар“ довео министра индустрије,Франца Лескошека, са којим је иначе одржавао сталне контакте.

Његови одласци политичарима у Савезној и српској влади били су стални са жељом да се створе услови и атмосфера за пријем код Тита.

Две године је лужнички генерал градио атмосферу позитивног решења „Тигровог“ захтева. Тито је делегацију примио, саслушао и својом Одлуком пресекао даље расправе око реализације инвестиционог пројекта.

Титова одлука била је јасна: „Одлука Савезне владе се има променити и „Тигар“ ће се градити“. Том одлуком и тим захтевом „Тигра“ који су изборили Живојин Николић“ Брка“, Бранимир Ћирић Лужнички, Јован Вацић и Иван Караиванов, у политику Југославије ушла је политика развоја неразвијених подручја.

Почетак развоја неразвијених подручја стартовао је овом одлуком да се гради погон „Тигра“ у Бабушници.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.