Филмске пројекције имају дугу традицију у Лужници и Лужничани су од самог почетка, након ослобођења, заволели филм и приказивање филмова на великом платну.

У селима је, након ослобођења, често долазила екипа из Културног центра у Пироту и уз громогласну музику најављивала своје присуство позивајући људе да присуствују филмским представама.

Филмови су се приказивали у Бабушници, али и у многим селима .

Pročitajte još:

Пре почетка сваке пројекције филма, публика је имала прилику дас информише о новостима у земљи и свету, а након тога уследила би пројекција филма.

Интересовање је нарсло и за праћење филмова који су приказивани,у прво време, у сали Задружног дома у Бабушници,а касније у сали Дома културе и то са застарелом киноапаратуром, честим прекидима и озбиљним кваровима.

Интересовање за филмске пројекције је нарастало, и из дана у дан било све веће и веће, па су и са старом апаратуром посетиоци у сали Задружног дома, без обзира на честе кварове и прекиде гледали филмове: „Славица“, „Далеко је сунце“, „Један “, „Тарзан“ и друге.

С обзиром да је незадовољство због кварова киноапаратуре бивало све веће међу филмском публиком, општинске структуре су морале да опет активирају, онда када је најтеже, народног хероја Живојина Миколића Брку, тадашњег посланика у Већу Народне скупштине Југославије.

Замолили су га да помогне да Бабушница добије нову киноапаратуру из „Искре“ Крањ – фабрике из Словеније, и да се она плати у ратама, за две године, али су очекивали да се та, у то време најсавременија киноапаратура, као помоћ. Живојин Николић- Брка

је прихватио ову молбу и убрзо обавио разговор са Францом Лескошеком, који је преко „Искре“ Крањ уговорио једну нову киноапаратуру, да се у року од две године испоручи Бабушници, пошто је била велика потражња и много већ уплаћених и уговорених киноапаратура.

За две године Бабушница је захваљујући Брки и Лескошеку добила нову апаратуру и исту уплатила у три рате и обезбедила квалитетно приказивање филмова у новој сали Дома културе. Њу је преузео и у прво време руковао Вукашин Јовановић Вуле из Сурачева, ондашњи руководилац Народне библиотеке, а после њега апаратуром је руковао Тихомир Јанковић – Тотлић, а потом Драган Ђурић из Доњег Крњина.

Вуле и Тотлић су својевремено руководили разгласном станицом која је била у саставу

Дома културе (Народног универзитета), а касније је Тотлић обављао и све послове озвучења за потребе у Бабушници и шире у општини. Обављао је озвучење јавних скупова, зборова и приредби, забавних и културних приредби и програма, одржавање важних састанака, предавања, зборних конференција друштвено- политичких организација и седница Скупштине општине.

Ова техника за озвучење успешно је коришћена у побољшању услова чујности и квалитетније презентације програма за време омладинских сусрета, праћења програма радио певача, сусрета села и гостовања културно- уметничких друштава из других средина.

Биоскоп седамдестих година прошлог века

Седамдесетих година биле су организоване групне посете биоскопа ученика основних школа из сеоских средина,а махом су приказивани филмови са ратном тематиком: „Битка на Неретви“, „Битка на Сутјесци“, „Ужичка република“, „Доктор Младен“... Поводом обележавања великих празника у СФРЈ, путујући биоскоп је гостовао у великим селима бабушничке општине. Тако у архиви Дома културе налазимо и следеће податке о „путујућем биоскопу“:

Цела сала у Стрелцу певала „Са Овчара и Каблара“ зааједно са Недом Арнерић

Поводом обележавања 25. маја у основној школи „Добринка Богдановић“ у селу Стрелац је приказан домаћи филм „Ужичка република“. Док је у филму Неда Арнерић певала „Са Овчара и Каблара“, 300 присутних гледалаца је прихватило је и отпевало песму до краја, заједно са глумицом. „Импресионирајућа слика масе људи који су спонтано устали да и на овај начин искажу веру и спремност да корачају путем којим нас води друг Тито“-објављено је у пиротским новинама „Слобода“- подлистак „Лужничке новости“.

“Захвална је сеоска публика“-говорио је кинооператер Тихомир Јанковић. Упркос великим и тешким сезонским радовима за које је село везано, сле су увек пуне.Филмове не гледа само омладина како се мисли. Тамо где сам одлазио брзо се стварала навика, тако да су се дани бројали:четвртак, петак, биоскоп и тако даље.Дешавало се да на представу дођу директно са врше“.

Иначе Тихомир Јанковић „Тотлић“ је кинопројектор и опрему превозио својим „Фићом“, а понекад је коришћен и камион за превоз апаратуре и филмских трака.

Најгледанији филм у биоскопу Дома културе Бабушница.

Рекордан број гледалаца забележио је југословенски филм „ Тесна кожа“ (Миће Милошевића). Пројекција филма је почела 4. јуна 1983 и трајала је три дана, са терминима у 12.00, 18.00 и 20.00 часова.Број пројекција 7. Број посетилаца: 1028.

Деведесете године

Деведесете су године видео касета и масовне појаве видео клубова.Све је то условило смањење публике у биоскопу, а повећало гледање филмова у кућној варијанти.Због драстичног опадања броја гледалаца биоскоп је престао са филмским пројекцијама и формирао је свој Видео клуб са 100 видео касета. Директор Дома културе Бабушница Стојан Миловановић је 5. октобра 1991. године Министарству културе упутио захтев за издавање маркица за видео касете за рад видео клуба Дома културе Бабушница.Решењем тржишне инспекције Пиротског округа, Дом културе Бабушница је 2. октобра 1992. године добио дозвлу за обављање делатности: Изнајмљивање и дистрибуција филмова (видео касета).

Дугогодишњи рад биоскопа у општини, у току 1991. доведен је у тешку материјалну ситуацију. Рад видео клубова, са или без дозвола, потпуно су одбацили биоскопске посетиоце од великог екрана. По тадашњем извештају Дома културе Бабушница који је достављен Скупштини општине Бабушница на усвајање констатовано је да је дошло до опадања броја посетилаца биоскопа. Током 1988. Године број посетилаца биоскопских пројекција био 24.700, у 1989. Години 20.442, 1990 године број посетилаца биоскопа био је 15.380, док је 1991. године број посетилаца смањен на 3.860.Без обзира што је биоскоп радио у саставу Дома културе остварени приходи од продаје карата били су довољни за подмирење трошкова рада. У 1991. години остварени трошкови нису могли да буду надокнађени из остварених прихода, а и Фонд културе је престао да финансира рад биоскопа. Ипак, у извештају директора Дома културе Бабушница Стојана Миловановића, од 6.1.1992. године стоји да је 30.12. 1991. године приказан домаћи филм „Тесна кожа 4“ и да су приказане две представе и то од 14.00 и 18.30 часова. У првом терину било је 165 посетилаца, а у другом 128 посетилаца. Филм је гледало 293 посетилаца, а цена карте је била 100 динара. Биоскоп је остварио профит од 29.300,00 динара, док је најамнина за филм износила 60% од укупне зараде, или 17.580,00 тадашњих динара.

С обзиром да је све више филмских заљубљеника филмове гледало у кућној варијанти, на видео касетама, Збор радника Дома културе Бабушница је на седници од 20. децембра 1991. године донео одлуку да биоскоп обустави даљи рад од 1. 1. 1992. године, до стварања услова за успешно економско пословање.

У извештају директора Дома културе Бабушница Стојана Миловановића, од 6.1.1992. године стоји да је 30.12. 1991. године приказан домаћи филм „Тесна кожа 4“ и да су приказане две представе и то од 14.00 и 18.30 часова. У првом терину било је 165 посетилаца, а у другом 128 посетилаца. Филм је гледало 293 посетилаца, а цена карте је била 100 динара. Биоскоп је остварио профит од 29.300,00 динара, док је најамнина за филм износила 60% од укупне зараде, или 17.580,00 тадашњих динара.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.