Најпознатија фамилија у Богдановцу свакако је била породица Миладиновић

Милутин Јовановић „Чучил“ се између два рата доселио из Богдановца у Бабушницу где је држао кафану „Заплање“, која се налазила на простору поред данашње зграде поште.Имао је синове Стојана и Крсту који су носили презиме Миладиновић по свом деди Миладину. Стојан је био казанџија, а Крста лимар и имали су своје радње у Бабушници. Милутин је имао и неколико кћери, а најпознатија је била Пејка, односно њен син, локални шмекер, кога наши старији пратиоци познају-Ратко баба Пејкин. Занимљиво је и то да је кафана „Заплање“ радила и током рата и да су у њу често свраћали и бугарски и немачки војници. Његова унука Анђела Ивановић написала нам је једну анегдоту (епизоду) из те кафане за време Другог светског рата.Наиме, сврате Немачки војници у Милутинову кафану. Ту су се у кафани играли Милутинови уницу и у једном тренутку унук Драгослав је, онако из шале, гађао немачког војника јајетом и на несрећу погодио га посред чела. Настала је општа тарапана, нервоза војника је била таква да су сви помислили да ће немачки војник, са жуманцетом на челу, да пуца у малог Драгослава.Милутин је једва убедио војнике да дете није имало никакву злу намеру и да је уосталом Драгослав само једно несташно дете. Претпоствљам да је у знак измирења, као прави српски домаћин, частио немачке војнике пићем.

Крста Миладиновић је био ожењен Наталијом која је била из Богдановца и са њом је имао синове Миломира (1933), Драгослава (1936) и ћерку Милосаву „Локу“ (1934). Када су се са братом Стојаном преселили у Бабушницу (1933) имали су заједничку радњу у делу дворишта поред кафане, а касније су основали посебне радње, Крста лимарску, а Стојан или како су га звали Стојанча- казанџијску.

Син Крсте, Миломир Миладиновић био је најбољи ђак Пиротске учитељске школе, а касније је стекао и звање магистра на Факултету за географију. Живео је у Сибињу поред Славонског брода. Написао је књигу Бабушница под бугарском окупацијом (1941-1944), а објавио је и преко 100 хуморески, око 1000 епиграма, близу 550 хумористичких цртица и преко 800 афооризама. Написао је и књигу „Бабушница под бугарском окупацијом (1941-1944) у очима једног дечака“. Као професор географије радио је и живео у Сибињу код Славонског Брода.

Драгослав „Буба“ Миладиновић је завршио је Пољопривредни факултет и стекао је звање дипломираног инжењера агрономије. Дугогодишњи је био директор Нишке млекаре, а заслужан је за отварање млекаре у селу Извор.

О Милосавки „Локи“ Миладиновић, удатој Тошић иамли смо већ објаву на овој страници.

Иначе, Крста Миладиновић се после смрти своје супруге Наталије оженио Надом из Ресника са којом је имао сина Радована (1948) који је наставио очев занат и ћерку Мирјану (1950) која је једно време радила у Дому здравља у Бабушници, а касније је прешла у Ниш.

Крста Миладиновић се шездесетих година сели из Бабушнице у Зајечар где је отворио лимарску радњу у којој су чираци радили младићи из Лужничког краја.. Крста Миладиновић је трагично изгубио живот 1971. године у Зајечару а сахрањен је на месном гробљу у Бабушници поред свог оца Милутина, брата Стојанче и сестре Пејке.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.