У намери да умањи значај вере и цркве у народу, послератне власти су организовали велике саборе и окупљања народа у дане државних празника установљених после Другог светског рата који су везивани за значајне датуме из НОБ-а. Тако је и сеоска преслава Студене- Петровдан, која се обележавала 12. јула, замењена великим сабором на „Церичју“ на дан 4. јула, којим се прослављао Дан бораца- дан када је КПЈ донела одлуку о подизању устанка против немачке окупације. Локација споменика је одабрана због споменика партизанки Драгици Жарковић, родом из Косовске Митровице, која је погинула на „Церичју“ (превој између села Студена и Валниша), 9/10. јула 1943. године у заседи коју су групи партизана поставили бугарски полицајци.

Тог дана се на „Церичју“ окупљала велика маса људи не само из Студене и Валниша, већ и из околних села: Стрелца, Пресеке, Кусе Вране, Нашушковице, Звонца, Раљина, а било је званичника из Бабушнице, Пирота и Ниша. Сабор је био прилика да се одсељени житељи поменутих села подсете свог завичаја, да обнове родбинске везе и покажу својим потомцима одакле потичу.

После богатог ручка код рођака у селу, одлазило се на „Церичје“ где су били постављени „вејници“ (кафанске шатре) у којим се јело, пило, свирала музика, наручивале песме од певачица, а по окошеним ливадама се надигравало у многим колима која су водили добри играчи-коловође, који су плаћали музикантима за коло које би повели.

Pročitajte još:

Традиција која је људима била драга и са нестрпљењем очекивана сваке године, прекинута је осамдестих година прошлог века.

( Из монографије Драгана Милосављевића: Студена село у Лужници).

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.