ЛОВ У ЛУЖНИЦИ И ЛОВЦИ ЛУЖНИЦЕ

Лужничани су одвајкада били велики и страствени ловци на дивљач. Додуше понекад претерају са својим ловачким причама о својим ловачким подвизима, али у суштини они су добри и спретни ловци. Али у њиховој (ловачкој) историји остаће и једна мрачна епизода. Крајем седамдесетих година прошлог века учествовали су у „истребљењу“ паса луталица (појам који није познат нигде у свету, јер ниједан пас не може да буде луталица уколико га власник не истера на силу из своје куће) у Бабушници и околини. О томе су писале „Лужничке новости“ под насловом „Ловци имали добар улов у Бабушници“. У истим новинама, у рубрици „Лужничке минијатуре“ између осталог пише: „ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Да је хајка на псе луталице по периферији Бабушнице дала резултате. Пси су дотерани у центар.“Али то је било давно и дошла су нова времена, нови закони, а са њима и неки нови ловци који поштују кодексе у лову и наравно- поштују закон.Добро, има и изузетака, али они су у мањини. Више никада, ни један ловац није пуцао на пса. Закон је закон, а ред је ред.

Ловци Лужнице имају своје ловачко друштво које се некада звало „ЗЕЦ“, али пошто све има мање зечева по нашим шумама и горама, ловачко удружење у Бабушници променило је назив и сада носи носи назив „Лужница“.

На територији општине Бабушница, како пише у флајеру Туристичке организације општине Бабушница о ловном туризму, постоји још једно ловачко друштво које се зове „Руј“ са садиштем у Звонцу.

Ловачко удружење „Лужница“ газдује ловиштем „Јерма“. Ловиште Јерма простире се на површини од 38.343 ха на територији општине Бабушница. Ловне површине обухватају 33.000 ха.

Овде је могуће ловити срну, дивљу свињу, зеца, фазана и пољску јаребицу. Стручна служба удружења заједно са волонтерима води рачуна о дивљачи и уређује ловне објекте. Ту су 10 солишта, 6 хранилишта за срне, 10 хранилишта за фазане, 10 хранилишта за пољске јаребице, 17 чека и прихватилиште за фазанчиће. Ту је и ловачка кућа површине 40 м² коју ловци могу да користе.

За ловце кажу да воле мало да измишљају, да не кажемо „лажуцкају“ када је у питању ловина.Нешто у стилу као што пише на Вујаклији: Права ловачка прича је кад кренеш у лов и са километра даљине упуцаш јелена који падне на дивљу свињу и прободе је рогом, а кад им се приближиш видиш дивља свиња у устима држи зеца.

Када смо код зечева, Драгослав Манић Форски је у монографији „Лужница“ написао кратку причу „Зец у тикви“. У њој каже да је један ловокрадица из Драгинца за време ловостаја убије зеца, одере га, очисти и стави у тикву, односно у кору од тикве.Али, ђаво му није дао мира, па је „трофеј“ донео у кафану и замолио да му испеку тикву. Наравно, његова ујдурма је откривена.

Данашњи ловци током зиме прехрањују животиње како би се повећала бројност дивљачи.

Понекад се деси да им побегне одстрељана дивља свиња и наравно српски таблоиди су ту вест пренели у рубрици: „Веровали или не!“. Тко је српски таблоид „Курир „ пренео причу о нестанку мртве дивље свиње: „Групи ловаца која је ловила дивље свиње у атару села Раљин украдена је ловина - дивљи вепар од деведесетак килограма. Вепар се налазио на “рол бару” џипа паркираног испред сеоске продавнице у селу Драгинце, где су ловци након успешног лова свратили да се освеже“.

Ловци имају и своју заклетву која гласи:

Заклињем се,

да ћу поштовати начела и одлуке Кодекса ловаца Србије, и по њима се управљати у животу, све док будем имао част да будем ловац.

Поштоваћу природу и дивљач.

Ловиду законито, ловачки исправно и сам ду себе контролисати, да увек чиним тако.

Поштоваћу одлуке ловачке организације.

Трудићу се да допринесем угледу ловства.

Неговаћу ловачко другарство.

Поштоваћу искусне и угледне ловце и уважавати њихове савете.

Своја знања и искуство преносићу млађим ловцима.

Чуваћу част и достојанство ловства и племениту ловачку традицију

Надамо се да ће Лужнички ловци и у будућности чувати част и достојанство ловства и племенити ловачку традицију.