БЕРИН ИЗВОР

„Лужнички Макондо“ Габријела Гарсије Маркеса

ПОРОДИЦЕ, ДЕЦА И ДЕВОЈКЕ БЕРИН ИЗВОРА

Pročitajte još:

Берин Извор је планинско село, удаљено тридесетак километра од Бабушнице, на 850 м надморске висине. Настало је у 17. или 18. веку, налази се између три планинска врха: Беринске чуке (Црни врх), Милчовског камена и Поповог врха. Порекло имена села је непознато, али легенда каже да је село добило име по Турчину који се звао Бера који је био земљопоседник и боравио је у овим крајевима само у летњим месецима. Када није био ту, остављао је свог човека који је био задужен да руководи селом и да наплаћује намете. По дргом предању, село је било потчињено Бер Спахији па је по њему село добило име.

После Другог светског рата, у Берин Извори жевело је 458 становника (попис из 1948. године). На наредном попису који је спроведен 1853. године, Берин Извор је имао 482. становника. Пописом из 1961. године број становника је био 473, 1971. године-362, 1981. године- 288, 1991. године- 151, 2001. године- 90, 2011. године- 41 становник. Тренутно у Берин Извору живи 8-моро становника. Процена је била (на попису 2011) да ће насеље 2021. године имати 17 становника.

За Берин Извор је везан један занимљив податак. У својој хроници Берин Извора, аутор Борис Ђорђев наводи да је 1856. године отворена прва школа у Валнишу и да је учитељ био Андреја Крстић из Берин Извора.

Берин Извор је прелепо планинско село које полако нестаје и гаси се. Али да је у овом селу некада бујао живот и да су људи у овом селу живели, радили, радовали се и туговали, више од речи говоре предивне фотографије господина МИОДРАГА АЛЕКСОВА из Берин Извора које је он објавио у фб групи БЕРИНДАН.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.