У центру Бабушнице се најчешће окупљају сви Лужничани, а посебно најмлађи и најстарији. Ту је епицентар Лужнице. Сваки „потрес“ из њега допире и до најзабаченијег кутка Лужнице, па и до сваког Лужничана, ма где он био. У центру Бабушнице постоји раскрсница, а један пут води на север. Тим путем лужнички печалбари одлазе у свет, студенти одлазе у у универзитетске градове, војници одлазе да бране отаџбину, многи одлазе у потрази за бољим животом. И сви који одлазе и они који остају заувек су везани, невидљивом пупчаном врпцом, за ЦЕНТАР БАБУШНИЦЕ.

А НЕКАДА ЈЕ БАБУШНИЦА БИЛА ПУНА ЗЕЛЕНИЛА, ДРВЕЋА И ЦВЕЋА. И ДИВНИХ, СРЕЋНИХ ЖЕНСКИХ ОСМЕХА! И ТО СВЕ У ЦЕНТРУ БАБУШНИЦЕ.

О томе сведоче и ове фотографије које су настале шездесетих година прошлог века.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.