У предвечерје пробоја Солунског фронта војвода Бојовић је постављен за команданта обновљене Прве армије, на чијем је челу септембра 1918. повео победоносни јуриш у Отаџбину. Уочи најкрвавијих окршаја обратио се војницима:

Куцнуо је час да кренемо у пробој и да ослободимо напаћену, понижену и ојађену Србију – Отаџбину нашу!

Молим вас и заклињем живим Богом, Господом наших предака, да осветлате образ светлих ратника српских!

Pročitajte još:

Ако су ваше мајке уцвељене; ако су ваше сестре обешчашћене; ако су ваше љубе осрамоћене; ако су ваши очеви осакаћени; ако су ваша браћа на крсту разапета; ако су ваша деца као оне сиротице у гори што пиште и лелечу, немојте, кад све то будете видели, дозволити да вас мржња и освета у злочин одведу! Немојте се светити њиховој нејачи, немојте искаљивати бес на њиховим женама, немојте убијати децу њихову, јер то није завет ваших дедова, нити се може једно зло другим злом да савлада!

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету!

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.