Корпар Славољуб Спасић (1947) из Камбелевца дрводељством је почео да се бави по узору на оца Мирослава и деда Славка који је рођен 1888. године у истом селу. Деда је израђивао кошеве за сено, грабуље, виле...држаља за алате све до 1965. године. Отац Мирослав проширује палету производа и између осталог израђује кола за коњску запрегу, столарију, клипе, столове, ормане, ковчеге за дарове, ковчеге за сахрану, ковчеге за чување брашна, разбоје, ступе за прераду кудеље, вретена, корита, грабуље, виле...

Славољуб Спасић и данас, понекад, у кућним условима, понекад исплете понеки кош, корпу, али и прави држаља, виле и грабуље. Због година све ређе и ређе бави се овим послом.

Корпарски занат спада у мушке, производне занате чији производи имају широку примену у домаћинствима. Мале корпе (четвртасте и округле), , “кошеви“ (корпе у којима се преноси већи терет) и други производи се праве најчешће од лесковине (јер је веома еластична) и од врбе (гране црвене врбе).

Pročitajte još:

Од материјала и алата је потребно само лескино или врбово пруће, по могућству без чворова, мало конца и оштра бритва. Постоји више техника израде, али не постоји специфичан назив ни за једну од њих. Качарски производи се ретко продају, најчешће се мењају за неки други производ или услугу. Своје производе корпори су најчешће продавали на вашарима.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.