ЧУВЕНИ „ФИЋА“ (ЗАСТАВА 750) У ЛУЖНИЦИ

ПОНИ БИЦИКЛ У ЛУЖНИЦИ

У фабрици Застава у Крагујевцу 18. октобра 1955. године произведен је први од 923.487 аутомобила „Застава 750“, популарни „Фића“.

Овај аутомобил, који се појавио у тренутку индустријског развоја Југославије, прављен је по лиценци италијанског Фијата, по ком и носи надимак.

У Лужници први аутомобили „Фића“ користиле су државне службе-полиција, поште, домови здравља и други.

Незна се ко је и када први купио „Фићу“ у Бабушници, али рецимо први аутомбил „Фићу“ у Камбелевцу купио је учитељ Данило Димитријевић 27. маја 1970. године, а после њега ово популарно возило купио је Тодоровић Д. Ратко (Божидар Здравковић, монографија „Камбелевац-беше село“). Тихомир Јанковић, кинооператер својим „Фићом“ возио је конопројектор и приказивао филмове у селима бабушничке општине крајем седамдесетих и почетком осамдестих година. Мештани села имали су прилику да крајем седамдесетих погледају популарне домаће и вестерн филмове, а били су приказивани и еротски филмови попут филма „Амазонке“ и „Доживљаји перача прозора“.

Први примерак „Фиће“ имао је свега 23 коњске снаге, а последњи, произведен 1985. године имао је 27 коњских снага и дан данас се чува у музеју „Застава“. Продаја није јењавала ни када су се појавили доста бољи аутомобили, а „Фића“ је доживео светску популарност.

„Фића“ је био симбол времена у ком је готово свако могао да купи нешто што је у том тренутку представљало изузетан капитал, али и симбол просперитета једне земље, која је бринула о обичном, радном човеку, тако што му је пружила могућност да себи и својој породици приушти економичан аутомобил по приступачној цени.

И данас се на улицама Бабушнице може видети понеки „Фићко“ који у нама буди носталгију на нека безбрижнија и лепша времена, а сам ауто у односну на модерне аутомобиле изгледа као музејски експонат.

„ФИЋА“ КАО УМЕТНИЧКА ИНСПИРАЦИЈА

Овај аутомобил је често цитиран у популарној култури, у музици и на филму. Један од најпознатијих примера је, свакако, филм Горана Марковића Национална класа из 1979. године. Фића (милицијски) се налази и на омоту двоструког албума загребачке Азре по имену Филигрански плочници из 1982. године.

Поред фиће у времену еx-Yу је била је популарна и застава 101, познатија као „кец“ или „стојадин“ која се, такође, од седамдесетих година производила у крагујевачкој Застави, као и застава 1300 („тристаћ“) која је важила за најбоље Заставино возило свих времена. Био је то у оно време веома луксузан ауто. Због својих добрих перформанси тадашња милиција га је користила као пресретача у СФРЈ, а мана му је била што је трошио много горива.

ПОНИ БИЦИКЛ

А док су очеви возили заставине аутомобиле, клинци су имали ― бицикл пони, један од првих домаћих врста бицикала са мањим точковима- „чудо технике осамдесетих година и главни добитак у наградној игри Флора и фауна“. Они који нису имали тада популарне „понике“ морали су да науче да возе велике бицикле „Рог“ или „Први партизан“ и то напорно, окрећући педала испод рама бицикле, што је било напорно и било веома болно након честих падова.

Иначе бицик пони је и опеван у песми сарајевске групе ПРО АРТЕ 1978. године.

Про Арте - Бицикл Пони (1978. године)

Обиш 'о сам пола града

тражим тај бицикл пони

али од свих најдражи ' ми

што га Милијана гони

али од свих најдражи ' ми

што га Милијана звони

Према школи сваког дана

вози пони Милијана

брзо вози стално жури

што је овој лијепој цури