У монографији Драгана Милосављевића „Студена село у Лужници“ стоји да су у Студени 1881. године постојале две механе од којих је једну држао Пејча Станковић, док је власник друге механе био Глигорије Живковић.

Највећи значај за живот села ипак је имала мејана ФИЛИПА ПЕЈЧИЋА (кога су мештани звали Вилип). У центру села „на Дел“, у просторијама своје куће, Филип Пејчић, угледни домаћин из фамилије Пејчовци, чији је отац Пејча Станковић држао кафану још у турско време, отворио је 1922. године кафану која је у годинама пре Другог светског рата, па и касније, док је било људи у селу, представљала центар догађања не само за Студену већ и за сва околна села.

У понуди Филипове кафане били су ракија и вино. Филип је правио вино од грожђа које је куповао у Власозинцу. Посебан спецајалитет кафане била је кафа за коју се говорило да је најбоља у „Моравској бановини“. Говорило се да је укус Филипове кафе посебан управо због посебне технике спремања кафе. Како је сам Филип говорио, он би, пре пржења кафе, одвајао свако фелерично зрно да не би кварило укус кафи. Прави укус добре кафе добијао се тако што се у лонче за кување стављају „на суво“ помешана кафа и шећер „док не избије пара“, а затим се у лонче сипа врела вода „да поправи кафу“.

Pročitajte još:

„Вилипова мејана“ као позорница међусобних односа житеља Студене место је дешавања у роману „Нула“ аутора Светислава Шумаревића, српског публицисте и својевремено учитеља у Студени. Главни ликови романа су аутентични Студенчани тог времена: највећи газда у селу- Игњат Јончић и његов противник на суду- Живко Милосављевић, а затим су ту : кмет Василије Пејчић, поп Ђорђе, мејанџија Филип, биров Коца Ставрић, жена Игњатова Перса и још неколико ликова. У роману се описује сукоб између газде Игњата и Живка, јер овај први није могао да преболи увреду коју му је Живко нанео пред присутним гостима Филипове кафане назвавши га „нулом“.

Кафану су, 50-их година прошлог века, после Филипа држали Милисав Јоцић и његова супруга стојна , најпре у бившој Филиповој кафани, а затим неко време и у сопственој кући. Кафана је радила све до 1972. године.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.