Студенчани су, као и сви Лужничани, ратовали у 3. („Пиротском“) пешадијском пуку који је бројао 4.878 војника и старешина, у Моравској дивизији. Моравска дивизија II позива под командом потпуковника ЉАубомира Милића, налазила се у саставу Прве армије којом је командовао Петар Бојовић, док је Моравска дивизија I позива била под командом ђенерала и почасног ађутанта краља Петра, Илије Гојковића, а која је била у саставу Друге армије којом је командовао ђенерал Степа Степановић. Свештеник у Моравској дивизији II позива био је прота Стеван Комненовић, учитељ у Студени 1881/82.

Моравска дивизија у свим значајним биткама у Балканским ратовима и Првом светском рату. Током борби, повлачења, а касније ослобођања Србије 56. бораца из Студене дало је свој живот за Србију.

Какви су борци били Студенчани можда најбоље илуструје случај резервног капетана АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋА који је командовао 3. четом 4. батаљона у саставу 3. пешадијског пука Моравске дивизије. За испољену храброст и умешност у командовању одликован је са две Карађорђеве звезде са мачевима, два ордена Белог орла IV i V степена, Албанском споменицом, златном и сребрном медаљом за храброст.

Pročitajte još:

У Студени не постоји спомен обележје ратницима који су изгинули у Балканским ратовима и Првом светском рату. Али постоји споменик краљу Александру који је подигнут поред сеоске цркве након што је српски краљ убијен у Марсељу 1924. године. Споменик су подигли Студенчани који су радили у Бору.

(Драган Милосављевић: Студена село у Лужници)

(Христивоје Пејчић: Лужничани у ослободилачким ратовима 1912-1920)

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.